FAQ – Питања и одговори

Питања у вези с делокругом рада Секретаријата можете упутити на имејл адресу ounz@vojvodina.gov.rs или одговорном уреднику веб-презентације – maja.popovic@vojvodina.gov.rs.

Општа питања и одговори

1. Које је радно време Секретаријата?

Радно време Секретаријата је од 8 до 16 часова, сваког радног дана, а рад са странкама одвија се у периоду од 9 до 13 часова.
29.06.2016

2. Где се могу наћи основни контакт подаци органа?

Основни контакт-подаци налазе се на овој интернет презентацији у делу Контакт, који садржи и све контакт-телефоне за заинтересована лица. Покрајински секретаријат за образовање, прописе, управу и националне мањине – националне заједнице, налази се на адреси Бул. Михајла Пупина 16; 21000 Нови Сад; контакт-телефон је 021 487-45-55, фаx: 557-074, и-мејл: ounz@vojvodina.gov.rs.
29.06.2016

3. Где могу добити информације о делокругу рада појединих покрајинских секретаријата?

Делокруг покрајинских органа управе утврђен је Покрајинском скупштинском одлуком о покрајинској управи која је објављена у „Службеном листу АП Војводине“ број 37/14,54/14-др. одлука и 37/16), а коју можете наћи на овој интернет презентацији у делу Документи.
29.06.2016

4. Коме се подноси захтев за давање сагласности на употребу имена „Војводина“ у називу удружења?

Сагласност на употребу имена „Војводина” даје покрајински орган управе надлежан за одређену област. Ако не може да се утврди који је покрајински орган управе надлежан за давање сагласности, сагласност даје покрајински орган управе надлежан за послове управе. Сагласност се даје на основу писменог и образложеног захтева.
29.06.2016

5. Како се оглашава изгубљена исправа у “Службеном листу АПВ”?

Изгубљена исправа оглашава се неважећом у „Службеном листу АПВ”, тако што се текст огласа доставља на адресу: Д.О.О. Мађар со Кфт, Нови Сад, Војводе Мишића бр. 1, односно на и-мејл: sl.listapv@magyarszo.com. За више информација можете је јавити Огласном одељењу на број 021 557 244.
29.06.2016

Предшколско, основно и средње образовање

1. Шта је потребно доставити уз захтев за давање сагласности на одлуку о избору директора установе?

Уз захтев за давање претходне сагласности за именовање директора, који се доставља покрајинском секретару, у складу са одредбом члана 123. став 6. и члана 185. Закона о основама система образовања и васпитања, потребно је приложити документацију у вези с конкурсним поступком и документацију за изабраног кандидата. Документација у вези с конкурсним поступком, садржи: Одлуку ШО/УО о расписивању конкурса; Текст конкурса, с датумом објављивања; Записник са седнице наставничког/васпитно - образовног већа, са укупним бројем запослених, бројем присутних и бројем гласова за сваког кандидата на конкурсу; Претходну сагласност односно мишљење националног савета; Доказ да је захтев за сагласност односно мишљење достављен националном савету, ако је национални савет дао прећутну сагласност односно мишљење; Записник са седнице ШО/УО, на којој је донета предлог за директора, с бројем присутних чланова и бројем гласова чланова ШО/УО „за” и „против” предложеног кандидата; Предлог ШО/УО о избору кандидата; Копију решења о именовању односно разрешењу чланова ШО/УО; Извод из статута школе ‒ део којим се регулише избор директора школе; Име и презиме досадашњег директора односно в.д. директора и рок када му истиче мандат. За изабраног кандидата, доставља се следећа документација: диплома о одговарајућој стручној спреми; уверење о положеном испиту за лиценцу; доказ о годинама рада после стеченог одговарајућег образовања; лекарско уверење; доказ о неосуђиваности; уверење о држављанству и доказ о познавању језика.
11.09.2023

2. Да ли је школа у обавези да упути захтев покрајинском секретаријату за измену школског календара уколико се у школи одржава манифестација, такмичење или друга активност у којој учествује велики број ученика и наставника, чиме је реализација наставног процеса тог дана отежана?

Правилник о школском календару за основне и средње школе са седиштем на територији АП Војводине регулише случајеве у којима, када школа, због одсуства већег броја ученика или запослених није у могућности да реализује наставу, може да у свом годишњем плану рада утврди највише четири наставне суботе. У свим другим случајевима одступања од школског календара, школа је дужна да поступа у складу с чланом 62. и 105. Закона о основама система образовања и васпитања («Службени лист РС», бр. 88/2017, 27/18 – др. Закони, 10/19, 27/18-др. Закон, 6/20 И 129/21).
11.09.2023

Образовање одраслих

1. Упис одраслих лица у основну школу ‒ старосна граница, колико траје и по којем програму одрасли завршавају основно образовање?

Одредбом члана 52. Закона о образовању одраслих („Службени гласник РС”, број 55/13) и Правилником о наставном плану и програму основног образовања одраслих, дефинисано је да лица старија од петнаест година јесу одрасли који стичу основно образовање у складу са законом којим се уређује основно образовање и васпитање, према програму за образовање одраслих. Наставни план и програм основног образовања одраслих намењен је свим одраслима који су прекинули своје основно образовање или га ‒ из било којих разлога ‒ нису никада ни започели, а имају више од петнаест година живота. Према Правилнику о наставном плану и програму за основно образовање одраслих (по моделу функционалног основног образовања), основно образовање за одрасле траје три године – три циклуса. Први циклус ‒ од 1. до 4. разреда; други циклус ‒ 5. и 6. разред; трећи циклус ‒ 7. и 8. разред. Након завршеног основог образовања, полазници имају могућност да ‒ путем Националне службе за запошљавање ‒ заврше стручну обуку за неки посао, коју спроводи средња стручна школа.
29.06.2016

2. По којем програму за образовање одраслих полазници полажу завршни испит?

Сви одрасли полазници који су уписали основну школу по Програму за образовање одраслих из 1991. године (стари програм, који је трајао четири године), завршни испит полажу по програму полагања завршног испита по којем полажу и редовни ученици. Одрасли који су уписали основну школу по новом програму (Правилник о наставном плану и програму основног образовања одраслих ‒ по моделу функционалног основног образовања, „Службени гласник РС” – „Просветни гласник”, број 13/13 ), завршни испит полажу по посебно припремљеним тестовима за одрасле.
29.06.2016

3. Шта је потребно да би се стекао статус јавно признатог организатора образовања одраслих (ЈПОА)?

У складу с чланом 17 Закона о образовању одраслих („Службени гласник РС”, 55/2013), детаљнији услови у погледу програма, кадра, простора, опреме и наставних средстава за стицање статуса јавно признатог организатора активности образовања одраслих биће прописани посебним правилником који је тренутно у процедури доношења. Закон о образовању одраслих у члану 18 прописао је поступак за издавање одобрења другој организацији ради стицања статуса јавно признатог организатора активности, као и садржај захтева, односно елабората који се подноси Министарству просвете, науке и технолошког развоја, односно Покрајинском секретаријату за образовање, прописе, управу и националне мањине ‒ националне заједнице, када су у питању установе на територији АП Војводине.
29.06.2016

Верификација установа образовања

1. Шта се подразумева под верификацијом установа?

Верификација је поступак утврђивања испуњености прописаних услова у погледу простора, опреме, наставних средстава и наставног кадра за обављање делатности основног образовања и васпитања. Верификација је у директној вези са актом о мрежи установа (предшколских установа, основних и средњих школа) и проширеном делатности установе.
02.08.2021

2. Да ли је верификација установе обавезна?

Поступак верификације установа јесте обавеза утврђена Законом о основама система образовања и васпитања. Свака установа која обавља делатност образовања и васпитања (превиђену чланом 89. поменутог закона) у обавези је да поднесе надлежном органу, односно Покрајинском секретаријату за образовање, прописе, управу и националне мањине – националне заједнице (за установе са седиштем на територији АП Војводине) захтев за верификацију установе, с потпуном документацијом коју је наведени закон предвидео.
02.08.2021

3. Коју документацију је неопходно припремити за покретање поступка верификације установе?

За оснивање установе у области образовања и васпитања потребно је доставити следећу документацију:
- 1. Захтев за утврђивање испуњености прописаних услова за почетак рада и обављање делатности образовања и васпитања, који садржи: назив, седиште и врсту установе, програм образовања и васпитања, језик на коме ће се остваривати образовно-васпитни рад, разлоге и оправданост оснивања, као и услове које обезбеђује оснивач за почетак рада и обављање делатности.
- 2. Елаборат о испуњености прописаних услова за почетак рада и обављање делатности образовања и васпитања. Елаборат треба да садржи: основне податке и општу опремљеност установе; просторне услове, опрему и наставна средства, са спецификацијом постојеће опреме – у складу с нормативом; кадровске услове (навести имена наставника, васпитача и стручних сарадника у радном односу на неодређено време, који ће учествовати у обављању делатности, њихов степен стручне спреме, врсту стручне спреме и друго), односно, када се ради о установи у оснивању, изјаве сагласности наставника, васпитача и стручних сарадника да би засновали радни однос најкасније даном почетка рада установе; доказе о испуњености хигијенско-техничких услова (санитарних и противпожарних), у складу са законом и прописима којима се уређује ова област; програм образовања и васпитања.
- 3. Акт о оснивању установе (одлуку – ако је један оснивач или уговор – ако су у питању два или више оснивача).
- 4. Гаранцију пословне банке да су обезбеђена средства у висини потребних средстава за годину дана рада предшколске установе, циклус основног образовања или за трајање програма средњег образовања, када је оснивач друго правно или физичко лице.
- 5. Извод из казнене евиденције МУП-а (уколико је оснивач установе физичко лице), сагласно одредби члана 91, став 3. Закона о основама система образовања и васпитања („Службени гласник РС”, бр. 88/17, 27/18 - др. закони, 10/19, 27/18-др. закон и 6/20), којим је прописано оснивач установе не може да буде физичко лице које је осуђивано правноснажном пресудом за кривична дела насиље у породици, одузимање малолетног лица, запуштање и злостављање малолетног лица или родоскврнуће, за кривична дела примање или давање мита, за кривично дело из групе кривичних дела против полне слободе, против правног саобраћаја и против човечности и других добара заштићених међународним правом, без обзира на изречену кривичну санкцију, и за које није, у складу са законом, утврђено дискриминаторно понашање; за кривична дела против живота и тела, против уставног уређења Републике Србије и другог кривичног дела почињеног на штету детета, као и за кривично дело за које је изречена безусловна казна затвора у трајању од најмање три месеца.
- 6. Доказ о уплати РАТ-а (када је оснивач друго правно или физичко лице) у износу од 17.220,00 динара на рачун 840-742221843-57 (прималац – буџет Републике Србије; сврха уплате – републичка адмнистративна такса). Документација наведена у ставкама од 1 до 3, подноси се у два примерка.
02.08.2021

4. Верификација новог образовног профила

Уколико средња школа хоће да верификује нови образовни профил, потребно је доставити: захтев за увођење новог образовног профила (назив образовног профила и подручје рада) и податак за које разреде се уводи; извод из годишњег плана рада на основу ког се може утврдити да је школа планирала увођење тог образовног профила; – постојећа решења о верификацији средње школе (образовних профила); елаборат који треба да садржи: а) назив, седиште и врсту установе (навести потребне податке у вези са средњом школом, посебно телефон и имејл школе); б) програм образовања и васпитања који ће се спроводити, наводећи и податак у ком просветном гласнику је он објављен; в) разлоге за увођење новог образовног профила и оправданост тога; г) услове које школа испуњава за увођење новог образовног профила. Документација за верификацију новог образовног профила подноси се у два примерка.
02.08.2021

5. Како тече поступак верификације установа?

Захтев за верификацију установе, са свом потребном документацијом, шаље се Покрајинском секретаријату за образовање, прописе, управу и националне мањине – националне заједнице (Нови Сад, Булевар Михајла Пупина бр. 16), који по утврђивању комплетности и релевантности документације, захтев упућује надлежној инспекцијској служби за утврђивање прописаних услова у погледу простора, опреме, наставних средстава и наставног кадра за обављање делатности предшколског односно основног образовања и васпитања. По добијању извештаја надлежне инспекцијске службе, доноси се решење о верификацији установе.
02.08.2021

6. Колико траје поступак верификације?

Поступак верификације траје у просеку од три месеца до шест месеци.
02.08.2021

Просветна инспекција

1. Шта је просветна инспекција?

Просветна инспекција је једна од инспекција чији је задатак да контролише рад предшколских установа, основних и средњих школа, домова ученика, установа студентског стандарда и високошколских установа.
29.06.2016

2. Које врсте и облици инспекцијског надзора постоје?

Инспекцијски надзор, према врсти, може бити редован, ванредан, контролни и допунски надзор. Редован инспекцијски надзор врши се према плану инспекцијског надзора. Ванредан инспекцијски надзор врши се: када је неопходно да се – сагласно делокругу инспекције – предузму хитне мере ради спречавања или отклањања непосредне опасности по живот или здравље људи, за њихову имовину, као и права и интересе запослених и радно ангажованих лица, када такав надзор захтева установа и када се поступа по представци правног или физичког лица. Контролни инспекцијски надзор врши се ради утврђивања извршења мера које су предложене или наложене установи у оквиру редовног или ванредног инспекцијског надзора. Допунски инспекцијски надзор врши се по службеној дужности или поводом захтева установе, ради утврђивања чињеница које су значајне за инспекцијски надзор, а које нису утврђене у редовном, ванредном или контролном инспекцијском надзору. Инспекцијски надзор, према облику, може бити теренски и канцеларијски. Теренски инспекцијски надзор врши се изван службених просторија инспекције, на лицу места и подразумева непосредни увид у земљиште, објекте, уређаје, просторије, акте и документацију установе. Канцеларијски инспекцијски надзор врши се у службеним просторијама инспекције, увидом у акте, податке и документацију установе.
29.06.2016

3. Која су права, а које су дужности установе приликом вршења инспекцијског надзора

Установе имају једнака права и обавезе у инспекцијском надзору, што укључује и право да инспекција једнако поступа у истим ситуацијама или битно сличним ситуацијама према свим установама. Установа у поступку инспекцијског надзора има право: да буде упозната с предметом и трајањем поступка, налогом за инспекцијски надзор и другим актима донетим у поступку; да буде упозната с правима и дужностима које има у вези са инспекцијским надзором; да се изјасни о чињеницама битним за потпуно и правилно утврђивање чињеничног стања и понуђеним доказима; да учествује у извођењу доказа, износи чињенице које су значајне за инспекцијски надзор; да предлаже доказе и износи правне тврдње; да захтева превентивно деловање; да упозори инспектора на тајност информација које му чини доступним; да укаже на незаконитости у поступку и да захтева да се оне отклоне; да захтева накнаду штете која му је проузрокована незаконитим инспекцијским надзором. Установа је дужна да инспектору који му предочи службену легитимацију и уручи налог за инспекцијски надзор, када је он издат, омогући несметан инспекцијски надзор. То подразумева нарочито да: установа стави на располагање одговарајући радни простор за теренски надзор; опште и појединачне акте, евиденције, извештаје, уговоре, и другу документацију значајну за инспекцијски надзор, а у облику у којем их поседује и чува; омогући приступ локацији, земљишту, објектима, опреми, прибору, другим средствима рада, као и другим предметима значајним за инспекцијски надзор; благовремено пружи потпуне и тачне податке који су му доступни, а ако нешто од тога не може – треба да разлоге за то писано образложи инспектору.
29.06.2016

4. Да ли је потребно да се инспектор најави када иде у надзор?

Инспектор у писаном облику обавештава установу о предстојећем инспекцијском надзору, најкасније три радна дана пре почетка надзора. Изузетно, инспекцијски надзор може да почне без обавештавања установе о предстојећем надзору, када постоје разлози за неодложно поступање или оправдана бојазан да би обавештење умањило остварење циља инспекцијског надзора или када то налаже заштита јавног интереса, односно отклањање опасности по живот или здравље људи, права и интересе запослених и других радно ангажованих лица, с тим што се разлози за изостављање обавештења наводе у налогу за инспекцијски надзор.
29.06.2016

5. Да ли просветни инспектор даје мишљење о прописима?

Просветни инспектор врши контролу установе, али не даје мишљење о примени прописа.
29.06.2016

6. Шта просветни инспектор контролише?

Просветни инспектор контролише поштовање прописа из области образовања (и васпитања). Ту се сврстава Закон о основама система образовања и васпитања, а у вези с њим – Закон о основном образовању и васпитању, Закон о средњем образовању и васпитању, Закон о предшколском васпитању и образовању, Закон о уџбеницима, Закон о образовању одраслих, Закон о ученичком и студентском стандарду. Просветни инспектор контролише и поштовање Закона о заштити становништва од изложености дуванском диму. Просветни инспектор не може да проверава да ли установа поступа исправно (на пример у погледу санитарне заштите или у финансијском погледу), али је он дужан да уколико уочи неправилност у области која није у његовој надлежности, укаже на то другом (надлежном) инспектору, те да о томе обавести подносиоца представке.
29.06.2016

7. Да ли је довољно да се странка обрати надлежном министарству односно покрајинском секретаријату да би се извршио инспекцијски надзор?

Послови инспекцијског надзора јесу поверени послови. Када је у питању просветна инспекција у доуниверзитетском образовању (предшколске установе, основне и средње школе), надлежни су инспектори у локалним самоуправама у првом степену. Тамо где њих нема, на територији АП Војводине поступају покрајински просветни инспектори. У АП Војводини поступају покрајински просветни инспектори у првом и у другом степену. Када је АП Војводина у питању, Министарство просвете, науке и технолошког развоја има овлашћења прописана Законом о државној управи.
29.06.2016

8. Да ли просветна инспекција контролише примену Посебног колективног уговора за запослене у основним и средњим школама и домовима ученика?

Законом о раду прописано је да надзор над применом овог закона, других прописа о радним односима, општих аката и уговора о раду, којима се уређују права, обавезе и одговорности запослених врши инспекција рада. Истим законом прописано је да су колективни уговор и правилник о раду општи акти. Сходно наведеном, просветни инспектор не контролише примену Закона о раду нити примену Посебног колективног уговора за запослене у основним и средњим школама и домовима ученика.
29.06.2016

Правосудни испит

1. Да ли кандидат са пребивалиштем ван територије Аутономне покрајине Војводине може да полаже правосудни испит у Новом Саду?

Не може. Законом о утврђивању надлежности Аутономне покрајине Војводине организација правосудног испита поверена је покрајини само за кандидате с пребивалиштем на територији Аутономне покрајине Војводине.
29.06.2016

2. Уколико кандидат промени пребивалиште на територију АПВ, да ли може да полаже испит у Новом Саду?

Може. Међутим, уколико је пребивалиште промењено у последње две године, кандидат мора да, уз осталу документацију, приложи и потврду да у последње две године није полагао правосудни испит у Београду (пред испитним одборима које образује министар правде), односно, уколико је полагао у Београду – када је полагао и с којим резултатом. Потврду издаје Министарство правде. Ова потврда неопходна је како би спречили изигравање дилаторног рока од шест месеци (кандидати који нису положили правосудни испит први пут) или рока од две године (кандидати који нису положили правосудни испит два или више пута).
29.06.2016

3. Колико може бити стара потврда министарства?

Потврда не сме бити старија од месец дана (од тренутка подношења захтева за полагање испита у Новом Саду).
29.06.2016

4. Колико је потребно да, након промене, кандидат има пребивалиште на територији АП Војводине?

Не постоји посебно трајање пребивалишта. Закон о пребивалишту и боравишту грађана не прописује одређени период „провере”, као услов за стицање пребивалишта.
29.06.2016

5. Која документација се прилаже уз захтев?

Уз захтев се прилаже следећа документација: диплома завршеног акредитованог правног факултета којом се доказује да је кандидат стекао звање дипломираног правника са остварених 240 ЕСПБ бодова; уверење (потврда) о радном искуству, којом се доказује да је кандидат у прописаном периоду обављао послове правне струке; оверена фотокопија обе стране личне карте или очитани извод личне карте са чипом; потврда Министарства правде да кандидат није полагао правосудни испит у последње две године пред испитним одборима које образује министар правде, односно, уколико је полагао – потврду о датуму полагања и успеху (само за кандидате који у последње две године промене пребивалиште с територија ван АП Војводине на њену територију).
29.06.2016

6. Шта је потребно за пријаву накнадног полагања испита (из појединих предмета)?

Кандидати који желе да полажу предмете из којих су упућени на накнадно полагање подносе само захтев за накнадно полагање. Друга документација није потребна.
29.06.2016

7. Шта је потребно за пријаву поновног полагања целог испита?

Кандидати који нису положили цео испит, а желе да га полажу поново, уз захтев подносе само оверену фотокопију обе стране личне карте или очитани извод личне карте са чипом.
29.06.2016

8. Да ли фотокопије документације морају бити оверене?

Све фотокопије морају бити оверене. Овера се може обавити у одговарајућој управи јединице локалне самоуправе, суду или код јавног бележника.
29.06.2016

9. Да ли уместо дипломе може да се преда уверење о стеченом високом образовању?

Уверење о стеченом високом образовању биће уважено само под условом да високошколска установа – до момента подношења захтева за полагање правосудног испита – није издала диплому.
29.06.2016

10. Ко издаје потврду о радном искуству?

Потврду (уверење) о радном искуству издаје послодавац код кога је обављан рад на пословима правне струке (нпр. суд, орган управе, предузеће), односно, за адвокатске приправнике надлежна адвокатска комора.
29.06.2016

11. Шта потврда о радном искуству треба да садржи?

Потврда о радном искуству треба да буде концизна. У потврди треба да је наведено: име и презиме кандидата, радно место на коме су обављани послови правне струке, период обављања послова (од ... до ...) и, уколико је рад обављан ван правосуђа, кратак опис послова. Уколико је кандидат обављао послове на више радних места код истог послодавца, за свако од њих појединачно треба навести горенаведено. Потврду потписује и оверава овлашћено лице код послодавца. Уколико је кандидат рад обављао код више послодаваца, радно искуство доказује појединачним потврдама сваког од њих.
29.06.2016

12. Да ли се може комбиновати радно искуство код више различитих послодаваца (правосуђе, привреда, управа...)?

Може, у одговарајућој сразмери прописаној законом. Радно искуство у привредним друштвима, установама и другим оргнизацијма признаје се као искуство у правосуђу, али у дупло краћем трајању (нпр. четири године = две године, или једна година = шест месеци). Радно искуство у органима управе и другим државним органима признаје се као 2/3 искуства у правосуђу (нпр. три године = две године, или једна година = осам месеци).
29.06.2016

13. Да ли радно искуство мора тећи у континуитету?

Не мора. Кандидат доказује радно искуство одређеног трајања, без обзира на то да ли га је стицао с прекидима или у континуитету. Прекиди се не урачунавају у радно искуство.
29.06.2016

14. Да ли ће бити признато радно искуство на пословима правне струке обављено у другој држави?

Неће. С обзиром на то што је провера практичног знања и оспособљености сврха испита, ради испуњавања услова за обављање одређених занимања и функција у Републици Србији, радно искуство путем кога се то знање и та оспособљеност стичу мора бити у оквиру правног поретка Републике Србије. То важи без обзира на то колико је законодавство државе радног искуства сродно законодавству Републике Србије.
29.06.2016

15. Да ли се може изабрати испитни одбор пред којим се полаже правосудни испит?

Не може. Закон о правосудном испиту и Правилник о полагању правосудног испита не прописују право избора испитног одбора. На неформалном делу захтева (у горњем левом или горњем десном углу) кандидат може назначити испитни одбор пред којим жели да полаже испит. Та жеља ће бити узета у обзир, без формалне обавезе да се испуни.
29.06.2016

16. Када се полаже писмени део, а када усмени део испита?

Писмени део испита по правилу се организује у периоду од 10. до 15. дана у месецу. Усмени део испита организује се по правилу у периоду од 20. до 30. / 31. дана у месецу. Одступање од ових правила условљено је бројем кандидата, расположивошћу просторија у којима се полаже испит и нерадним данима у месецу.
29.06.2016

17. Шта је дозвољено користити на писменом делу испита?

На писменом делу испита кандидат може користити прописе, коментаре прописа и сл. Готове пресуде (тзв. пелцери) не могу се користити на писменом делу испита. Кандидат може претходно сачинити структуру пресуде у форми подсетника с тезама (према садржини прописаној одговарајућим процесним законом) и такав подсетник може користити на писменом делу испита. Употреба notebook рачунара, таблета, мобилних телефона и других електронских уређаја није дозвољена.
29.06.2016

18. Када се кандидат обавештава о резултату писменог дела испита?

Непосредно пре усменог дела испита, кандидатима се саопштавају резулатати писменог дела испита.
29.06.2016

19. Да ли је полагање усменог условљено положеним писменим делом испита?

Јесте, али само када су у питању предмети који се полажу писмено. Дакле, уколико кандидат не положи писмени део из Грађанског права, не може полагати усмени део испита из тог предмета, док све остале предмете може да полаже усмено. У случају да кандидат не положи писмени део из Кривичног права и Грађанског права, не може полагати усмени део из ових предмета, док преостале предмете може полагати усмено.
29.06.2016

20. Да ли редослед усменог полагања зависи од кандидата?

Не. Редослед полагања утврђује секретар испитног одбора, руководећи се, пре свега, оптималним и континуираним трајањем испита.
29.06.2016

Државни стручни испит

1. Ко може да полаже државни стручни испит у Новом Саду ?

У складу са одредбама Закона о утврђивању надлежности Аутономне покрајине Војводине, државни стручни испит пред надлежним покрајинским органом управе, могу да полажу лица запослена на територији Аутономне покрајине Војводине.
29.06.2016

2. Да ли се за полагање државног стручног испита може пријавити незапослена особа или особа која не ради у органима државне управе?

Да, државни стручни испит могу полагати и лица заинтересована за рад на пословима за чије обављање је потребан положен државни стручни испит, уколико имају пребивалиште на територији Аутономне покрајине Војводине и најмање једну годину радног искуства у струци.
29.06.2016

3. Када се организује полагање државног стручног испита?

Полагање државног стручног испита организује се сваког месеца (осим августа), у зависности од броја пријављених кандидата.
29.06.2016

4. Да ли постоје и где се могу наћи испитна питања и литература за припрему полагања државног стручног испита?

Програм полагања државног стручног испита и испитна питања (у оквиру тог програма наведене су области које представљају испитна питања), као и Приручник за полагање државног стручног испита (литература за припрему испита), могу се преузети на овој интернет презентацији.
29.06.2016

5. Да ли је текст Приручника за полагање државног стручног испита довољан за припрему испита?

Уз поменути приручник, кандидати морају бити у току и са изменама прописа. Актуелне измене (у области радног законодавства и уставног уређења) садржане су у Закону о раду и Закону о Агенцији за борбу против корупције, који се могу преузети на овој интернет презентацији.
29.06.2016

6. Да ли и кандидати са средњим образовањем припремају испит из приручника који се налази на сајту?

Да, кандидати са средњим образовањем такође припремају испит из приручника, али по Програму државног стручног испита за кандидате са средњим образовањем.
29.06.2016

7. Која документација се прилаже уз захтев за полагање државног стручног испита?

Документација која се прилаже уз захтев зависи од тога којој категорији кандидат припада: 1. Државни службеници и лица запослена у органима аутономне покрајине или локалне самоуправе (чланови 2. и 3. Уредбе о програму и начину полагања државног стручног испита ‒ у даљем тексту: Уредба): диплома о стеченој школској спреми (оверена фотокопија); лична карта (фотокопија); решење о радноправном статусу; решење о утврђеној обавези полагања државног стручног испита. 2. Лица која су поднела пријаву на јавни конкурс за попуњавање положаја, односно постављење (члан 7. Уредбе): диплома о стеченој школској спреми (оверена фотокопија); лична карта (фотокопија); потврда о поднетој пријави на јавни конкурс. 3. Лица заинтересована за рад у органима државне управе (члан 8. Уредбе): диплома о стеченој школској спреми (оверена фотокопија); лична карта (фотокопија); потврда о стеченом радном искуству у струци. 4. Лица која у току рада стекну виши степен образовања (члан 4. Уредбе): захтев за полагање испита, који подноси орган у коме је запослен кандидат; диплома о стеченој школској спреми (оверена фотокопија); лична карта (фотокопија); фотокопију уверења о положеном државном стручном испиту са средњом стручном спремом.
29.06.2016

8. Када кандидат сазнаје датум полагања испита?

Након што се пријави адекватан број кандидата, утврђује се термин полагања државног стручног испита и кандидатима се доставља обавештење о термину полагања, о износима накнаде и таксе, као и обавештење о рачунима уплате.
29.06.2016

9. Колико износе накнада и такса за полагање испита?

Кандидат је дужан да уплати накнаду за полагање испита од 7.500 динара (за високо образовање) или 7.000 динара (средње образовање), као и републичку административну таксу од 800 динара (када кандидата пријављује орган) или 1.100 динара (када се кандидат сам пријављује).
29.06.2016

10. Да ли се може одложити полагање државног стручног испита?

Кандидат може пријављени испит одложити поднеском упућеним Покрајинском секретаријату за образовање, прописе, управу и националне мањине ‒ националне заједнице. Кандидат је дужан да наведе разлоге због којих тражи одлагање, као и да те разлоге докаже (налаз лекара, потврда о службеном путу и слично).
29.06.2016

11. Да ли се државни стручни испит може полагати на језику националне мањине?

Да, државни стручни испит може се полагати на језику националне мањине уколико је тај језик у службеној употреби на територији АП Војводине. Захтев кандидата да државни стручни испит полаже на језику националне мањине мора бити достављен заједно са захтевом којим се кандидат пријављује за полагање државног стручног испита, како би се благовремено обезбедили услови за овакав начин полагања испита.
29.06.2016

Стални судски преводиоци

1. Колико често и на који начин се расписује оглас за постављање сталних судских преводилаца?

Најмање једном годишње (септембар/децембар), на основу захтева за расписивање огласа, које подносе председници виших судова с територије АП Војводине, објављује се оглас за постављање сталних судских тумача/сталних судских преводилаца и сталних судских тумача знакова слепих, глувих или немих лица у „Службеном листу АПВ”, једном од штампаних медија у АП Војводини и на овом сајту.
29.06.2016

2. Да ли постоји обавезан формулар пријаве на оглас за постављање сталних судских преводилаца?

Не постоји обавезан формулар за пријаву на оглас. Кандидат сâм пише пријаву у којој наводи личне податке (име и презиме, адресу и број телефона), те податке о томе на ком факултету је дипломирао, где је стицао искуство у превођењу и за који суд, као и за који језик се пријављује.
29.06.2016

3. Да ли диплома стечена у иностранству, којом се доказује одговарајући ниво образовања, мора бити нострификована?

Да. Диплома стечена у иностранству мора бити призната у Републици Србији. Признавање стране дипломе обавља министарство надлежно за послове восоког образовања путем Националног центра за признавање страних високошколских исправа.
29.06.2016

4. Шта треба да садржи изјава да кандидату није престао радни однос у државном органу због изречене дисциплинске мере?

Изјаву кандидат пише сâм и у њој наводи, под пуном материјалном и кривичном одговорношћу, да му није престао радни однос у државном органу због изречене дисциплинске мере. Ову изјаву обавезни су да предају сви кандидати без обзира на то да ли су радили у државном органу или не. Изјава мора бити својеручно потписана и на њој мора бити стављен датум који се поклапа с датумом подношења пријаве на оглас.
29.06.2016

5. Да ли је кандидат дужан да приложи уверење Министарства унутрашњих послова да није осуђиван на казну затвора од шест месеци или у дужем трајању?

Не. Ово уверење прибавља Секретаријат по службеној дужности. Кандидат је у обавези да достави уверење основног суда (који је надлежан, према месту пребивалишта) да није осуђиван на казну затвора од најмање шест месеци. То уверење не сме бити старије од шест месеци.
29.06.2016

6. Шта треба да садржи потврда о радном искуству на пословима превођења и ко издаје ту потврду?

У потврди коју издаје послодавац, а којом се доказује најмање пет година радног искуства, мора јасно да се наведе да је кандидат преводио с језика за који подноси пријаву на српски језик и обрнуто, као и у ком периоду је обављао наведене послове (од...до...).
29.06.2016

7. Да ли се услов од пет година радног искуства на преводилачким пословима може доказивати са више различитих потврда?

Да. Кандидат мора доказати да има најмање пет година искуства на преводилачким пословима, доказивањем с више потврда од различитих правних лица за које је кандидат преводио, а које у збиру приказују период од најмање пет година искуства. Потврду могу издати само правна лица која својим печатом и потписом стоје иза оног што се налази у потврди.
29.06.2016

8. Како изгледа писмена провера кандидата и где се полаже?

Писмена провера увек се полаже у згради Покрајинске владе или у згради Скупштине АП Војводине, о чему се кандидат благовремено обавештава. Она се састоји из два дела – провере знања правне терминологије у којој се преводе правни термини у оба смера, када кандидати не могу да користе речнике. У другом делу проверава се знање преводима правних аката (на пример: решења, молбе, пресуде, делови закона) у оба смера и кандидат тада може да користи речнике.
29.06.2016

9. Да ли се писмена провера може радити на рачунару, односно да ли се може користити приватни лап топ кандидата?

Не. Секретар комисије за проверу знања кандидата за сталне судске преводиоце, пре почетка писмене провере, дели папире оверене печатом Секретаријата, на којима се раде преводи због спречавања могућих злоупотреба.
29.06.2016

10. Колико траје писмена провера? Да ли кандидати могу понети и користити своје речнике?

Писмена провера траје три сата. Кандидати на проверу доносе своје речнике, које користе након провере знања правне терминологије.
29.06.2016

11. Како изгледа усмена провера знања и да ли се одржава истог дана кад и писмена?

Усмена провера знања кандидата за судске преводиоце, по правилу, одржава се истог дана када и писмена провера, пред трочланом комисијом.
29.06.2016

Језички испити

1. Ко може полагати овај испит и да ли се он признаје за рад у установама образовања и васпитања?

Право полагања језичких испита има свако заинтересовано лице. Овај испит се не признаје за рад у установама образовања и васпитања, већ за рад у органима локалне самоуправе и покрајинским органима управе.
29.06.2016

2. Који су језици и нивои знања обухваћени овим испитом?

Језичким испитима за рад у органима управе обухваћени су енглески, немачки, француски, шпански и руски језик (као страни језици), као и мађарски, словачки, румунски, русински и хрватски језик (језици националних мањина који су у службеној употреби у складу са Статутом Аутономне покрајине Војводине), односно језици који су утврђени као службени језици статутима општина на територији Аутономне покрајине Војводине. Испит се полаже у оквиру општег и стручно-терминолошког знања. Испит из општег знања полаже се према свим нивоима знања (основни, средњи и високи), а испит из стручно-терминолошког знања полаже се из области права и управе.
29.06.2016

3. Да ли се уверење, као доказ о знању језика, може стећи и без полагања испита?

Да, уверење се може издати и на основу поднете доказне документације, односно без провере знања ако кандидат: за основни ниво знања приложи доказ о завршена најмање два разреда основне или средње школе на том језику; за средњи ниво знања ‒ доказ да је похађао наставу и стекао диплому средњег образовања на том језику; за високи ниво знања ‒ доказ да је наставу на вишој школи или факултету похађао на одређеном језику и да је дипломирао на вишој школи или факултету на том језику, односно да је током студија положио колоквијум из стручне терминологије на том језику односно ако као доказ стручно-терминолошког знања, уз захтев, приложи решење о постављењу за сталног судског тумача из тог језика.
29.06.2016

4. Која је цена испита?

Накнаде трошкова полагања испита износе: 3.000,00 (опште знање језика – основни ниво); 4.000,00 (опште знање језика – средњи ниво); 5.000,00 (опште знање језика – високи ниво); 5.500,00 (стручно-терминолошко знање језика). За полагање поправног испита накнада износе: 1.700,00 (опште знање језика – основни ниво); 2.200,00 (опште знање језика – средњи ниво); 2.700,00 (опште знање језика – високи ниво);3.100,00 (стручно-терминолошко знање језика). Трошкови издавања уверења без претходног полагања испита, односно на основу доказне документације износе: 1.500,00 (опште знање језика – основни ниво); 2.000,00 (опште знање језика – средњи ниво); 2.500,00 (опште знање језика – високи ниво); 2.750,00 (стручно-терминолошко знање језика). Секретаријат доставља обавештење о рачуну на који се накнада уплаћује.
29.06.2016

5. Да ли постоји могућност ослобађања од плаћања накнаде и да ли може да се плати у више рата?

Не постоји могућност ослобађања од плаћања, нити могућност плаћања у више рата.
29.06.2016

Испит за секретаре установа образовања и васпитања

1. Када се стиче право на полагање овог испита и у ком периоду се испит полаже?

Секретар-приправник ‒ који је на основу извештаја ментора савладао Програм увођења у посао секретара ‒ стиче право на полагање стручног испита за секретара, којим се проверава његова оспособљеност за самостално обављање послова. Испит се полаже у току две године од дана заснивања радног односа.
29.06.2016

2. Када лице које ради на пословима секретара не мора да полаже испит?

Ако је положио правосудни испит, стручни испит за запослене у органима државне управе или државни стручни испит, лице које ради на пословима секретара не мора да полаже стручни испит за секретара.
29.06.2016

3. Да ли секретар-приправник подноси захтев за полагање стручног испита установи или Секретаријату? Која је обавезна документација која се уз захтев доставља?

Захтев за полагање стручног испита секретар-приправник подноси установи, после истека приправничког стажа и савладаног Програма увођења у посао секретара. Установа, по пријему захтева, а најкасније у року од 15 дана од дана његовог подношења, подноси пријаву за полагање стручног испита Секретаријату и доставља: 1) оверену копију дипломе; 2) потврду директора да је кандидат савладао Програм увођења у посао секретара; 3) потврду о радноправном статусу; 4) копију личне карте; 5) копију радне књижице; 6) доказ о уплати трошкова испита.
29.06.2016

4. Где се полаже стручни испит? Које предмете обухвата и како се одвија?

За установе са седиштем на територији АП Војводине, стручни испит полаже се пред комисијом коју образује покрајински секретар надлежан за послове образовања, у просторијама Секретаријата. Стручни испит, по правилу, полаже се у току једног дана и састоји се од писменог и усменог дела. Писмени део испита садржи теме из делокруга послова секретара, а усмени део следеће области: 1) уставно уређење; 2) систем државне управе; 3) управни поступак и управни спор; 4) прописи из области образовања и васпитања; 5) радно законодавство; 6) канцеларијско пословање.
29.06.2016

5. Да ли се на полагању писменог дела могу користити прописи? Колико то траје?

На полагању писменог дела могу се користити прописи. Израда писменог рада траје два сата, током којих кандидат може користити одговарајуће прописе. Кандидат који је положио писмени део испита има право да полаже усмени део испита, па му се пре почетка усменог испита саопштавају резултати писменог дела.
29.06.2016

6. Ако не положим део предмета, да ли падам цео испит или идем на поправни?

Ако из највише две испитне области кандидат буде оцењен оценом „није положио”, има право да полаже поправни испит, најкасније у року од три месеца од дана полагања стручног испита. Ако кандидат неоправдано не приступи полагању поправног испита, односно, ако не покаже потребно знање из области које полаже, сматра се да није положио стручни испит. Кандидат који на усменом делу испита буде оцењен оценом „није положио” из три или више области, није положио стручни испит и може поново да полаже стручни испит након истека месец дана од дана претходног полагања стручног испита.
29.06.2016

7. Ако у току полагања испита одустанем или не предам писмени рад, да ли накнадно могу добити оцену писменог дела испита или да сутрадан наставим полагање?

Не. Кандидат који је започео полагање стручног испита, а у току испита је одустао од даљег полагања испита, или који не преда писмени рад, сматра се да испит није положио. Кандидат који је започео полагање стручног испита, може из оправданих разлога затражити одлагање од комисије. Ако му је одобрено одлагање, признаје се део стручног испита који је положио до наступања разлога за одлагање.
29.06.2016

8. Пошто сам спречен да изађем на полагање у заказаном термину, занима ме како се одлаже полагање испита?

На захтев кандидата, комисија може да одложи стручни испит ако је кандидат оправдано спречен да приступи полагању стручног испита или ако је одустао од полагања стручног испита из оправданих разлога. Одлагање у овим случајевима важи за најдуже три месеца од дана одлагања стручног испита. Ако кандидат у одобреном року за одлагање не приступи полагању стручног испита, сматра се да испит није положио.
29.06.2016

Испит за лиценцу наставника, стручних сарадника и васпитача

1. Када су рокови за полагање?

Испити се организују у периоду од јануара до маја и од септембра до новембра током календарске године. Испит за лиценце се не одржава у време распуста и празника.
29.06.2016

2. Да ли пријаву за полагање испита може да поднесе кандидат?

Не. Пријаву за полагање испита не може да поднесе кандидат. Захтев за одобравање полагања испита подноси установа, после истека приправничког стажа и савладаног програма, уз сагласност приправника.
29.06.2016

3. Да ли се искуство за полагање овог испита може стицати у привреди (нпр. дипломирани економиста који тренутно ради као наставник економске групе предмета)?

За овај испит релевантно је радно искуство које се стиче у просвети, и то најмање годину дана радног стажа у установи која подноси пријаву.
29.06.2016

4. Да ли стажирањем могу да стекнем услов за полагање овог испита?

Стажирањем може да се стекне услов за полагање овог испита само уколико је уговор закључен на основу члана 124. Закона о основама система образовања и васпитања. Наиме, по овом члану, послове наставника, васпитача и стручног сарадника може да обавља и приправник-стажиста, на основу уговора о стажирању, који закључује са установом у трајању од најмање годину дана, а најдуже две године. Овим уговором не заснива се радни однос, већ приправник-стажиста савладава програм за увођење у посао и полагање испита за лиценцу, под непосредним надзором наставника, васпитача и стручног сарадника који има лиценцу.
29.06.2016

5. Која документација се прилаже уз захтев?

Уз захтев, подноси се следећа документација: оверена копија дипломе о стеченом образовању; копија уговора о раду; извештај комисије установе о савладаном програму увођења у посао; доказ о уплати трошкова полагања испита за лиценцу; оверена копија индекса или уверење високошколске установе о образовању из психолошких, педагошких и методичких дисциплина, стеченом на високошколској установи у току студија или након дипломирања, од најмање 30 бодова и шест бодова праксе у установи, у складу са Европским системом преноса бодова.
29.06.2016

6. Ко полаже предиспит из психологије и педагогије?

Кандидати који су радни однос засновали до 1.9.2012. године, а немају положене испите из психологије и педагогије, полажу претходну усмену проверу знања кандидата, предиспитом из ових предмета, који се одржава у Секретаријату.
29.06.2016

7. Први пут полажем испит за лиценцу и занима ме да ли ме можете ослободити плаћања трошкова?

Немамо законских могућности да вас ослободимо плаћања накнаде за трошкове полагања испита за лиценцу, али указујемо и на то да је чланом 19. став 2. Правилника о дозволи за рад наставника, васпитача и стручних сарадника прописано да трошкове првог полагања испита за лиценцу сноси установа у којој је кандидат запослен.
29.06.2016

8. Колико кошта полагање испита?

Трошкови полагања испита – које, по правилу, сноси установа која подноси захтев – износе 10.000,00 динара. Кандидат сноси трошкове поновног полагања испита – 4.500,00 динара за један део испита и 6.500,00 динара за два дела испита. Секретаријат доставља обавештење о рачуну на који се накнада уплаћује.
29.06.2016

9. Да ли је обавештење о положеном испиту за лиценцу, које сам добила од надлежног покрајинског секретаријата, довољан доказ да испуњавам овај услов за рад на радном месту? Да ли ћу добити лиценцу?

Обавештење о положеном испиту за лиценцу издаје се ради потврде чињеница о положеном испиту за лиценцу до издавања лиценце и има исту правну снагу, као и обавештење/уверење министарства. Послови издавања лиценце и вођења јединственог регистра наставника, васпитача и стручних сарадника којима је издата лиценца налазе се у искључивој надлежности Министарства просвете, науке и технолошког развоја, које је обавештено о потреби да се издају лиценце за кандидате који су ипит полагали пред комисијама које је образовао покрајински секретар.
29.06.2016

Печати

1. Да ли се текст печата исписује латиничким писмом?

Сходно одредби члана 4. Закона о печату државних и других органа („Службени гласник”, број 101/2007), текст печата исписује се на српском језику, ћириличким писмом. Текст печата државног и другог органа или имаоца јавних овлашћења који има седиште на територији на којој су, у складу са законом, у службеној употреби и језик и писмо припадника националних мањина, исписује се и на језику и писму националних мањина. Сходно наведеном, текст печата се не исписује на српском језику латиничким писмом.
29.06.2016

2. Када се употребљава мали печат?

Сходно одредби члана 8. Закона о печату државних и других органа („Службени гласник”, број 101/2007), мали печат користи се у случајевима када је његова употреба подеснија (нпр. ако је реч о овери неких докумената где физички нема довољно простора ‒ овера здравствене књижице).
29.06.2016

3. У ком су року, по добијању решења о давању сагласности на садржину и изглед печата, странке дужне да доставе отисак израђеног печата?

Сходно одредби члана 18. Закона о печату државних и других органа („Службени гласник”, број 101/2007), странке су дужне да доставе отисак израђеног печата, податке о броју примерака печата и датуму почетка његове употребе надлежном министарству, односно надлежном органу аутономне покрајине, у року од десет дана од дана израде печата.
29.06.2016

Експропријација

1. На кога пада терет трошкова улагања жалбе у ситуацији кад се на првостепено решење о експропријацији жалио власник и ангажовао пуномоћника за заступање, а жалба је другостепеним решењем одбијена?

Имајући у виду одредбу члана 104. тачка 6. Закона о општем управном поступку, којим је прописано да трошкове странке и другог лица у поступку, проузроковане поступком покренутим по службеној дужности или у јавном интересу, а које странка, односно друго лице у поступку није проузроковало својим понашањем, сноси орган, мишљења смо да орган треба да сноси трошкове.
29.06.2016

2. Како се утврђује јавни интерес за експропријацију када на некретнини једног лица постоји – и право коришћења и право својине?

Када на непокретностима једног лица постоји и право својине и право коришћења, Покрајинска влада, на предлог корисника експропријације, доноси једно решење којим утврђује јавни интерес и за експропријацију и за административни пренос.
29.06.2016

3. Да ли предмет експропријације може бити непокретност у државној или друштвеној својини на којој је физичко лице уписано као држалац?

Непокретност у државној или друштвеној својини на којој је физичко лице уписано као држалац не може бити предмет ни експропријације, нити административног преноса. Ако се земљиште налази у државној или друштвеној својини, не може се спровести експропријација, него административни пренос између два носиоца права коришћења. Дакле, право коришћења преноси се с једног – уписаног корисника – на другог корисника експропријације, док се објекти експропришу само ако су у својини, односно ако су изграђени у складу са законом. Стога, нема услова ни за експропријацију, нити за административни пренос, јер у конкретном случају постоји само држалац земљишта, а не носилац права коришћења.
29.06.2016

Преводиоци

1. Да ли пружате преводилачке услуге за немачки и француски језик?

Не. Одељење за преводилачке послове има у свом саставу преводиоце за мађарски, словачки, румунски, русински и хрватски језик – дакле за језике националних мањина – националних заједница који су у службеној употреби у раду органа АП Војводине. Такође, у одељењу раде преводиоци за енглески језик, као и лектори за српски језик.
29.06.2016

2. Да ли пружате преводилачке и лекторске услуге трећим лицима?

Не. Одељење обавља послове писменог и усменог превођења и лекторисања само за потребе покрајинских органа.
29.06.2016

3. Где можемо наћи преводиоце за језике који нису у службеној употреби у органима АП Војводине?

Најбоље је да погледате Регистар судских тумача на сајту нашег секретаријата или да се јавите неком од професионалних преводилачких удружења.
29.06.2016

4. Која је разлика између консекутивног и симултаног превођења?

Консекутивно превођење је начин усменог превођења, где преводилац слуша краће или дуже делове говора након чега преводи, док се прави пауза у изговарању изворног текста. Симултано превођење, за разлику од консекутивног, траје истовремено са оригиналним текстом, то јест превод на циљани језик ради се паралелно са изговарањем текста на оригиналном језику.
08.07.2016

5. Каква је процедура приликом наручивања преводилачких услуга?

Захтеви за превођење, с печатом и потписом овлашћеног лица, достављају се покрајинском секретару за образовање, прописе, управу и националне мањине – националне заједнице (зграда Покрајинске владе, први спрат, канцеларија 60) или у електронској форми, начелнику Одељења, на адресу милос.зубац@војводина.гов.рс. Захтев за писмено превођење треба да садржи: наслов материјала, број страница, језик на који га треба превести, и број телефона особе за контакт. Уколико је у питању већи материјал, текст се обавезно доставља у електронској форми. Захтев за усмено превођење треба да садржи: врсту усменог превођења (консекутивно, симултано, из кабине), број потребних преводилаца, тему, датум, време и место догађаја, очекивано трајање, дневни ред, списак и функцију учесника. Ради адекватне припреме преводилаца и обезбеђивања квалитетног превођења, обавезно је да се благовремено доставе радови, презентације, брошуре и сав расположиви пратећи материјал, нарочито када је реч о значајним међународним конференцијама или догађајима сличне важности.
08.07.2016

6. Да ли пружате преводилачке услуге приликом полагања пријемних испита на факултетима, на језицима националних мањина – националних заједница?

У случају да високошколска установа не може сама да организује полагање пријемних испита на језицима националних мањина – националних заједница, покрајински орган управе задужен за послове превођења, на њен захтев, самостално или у сарадњи с покрајинским органом управе надлежним за високо образовање, пружиће стручну помоћ у реализацији полагања пријемних испита.
08.07.2016

Финансије

1. Како се врши повраћај неутрошених трансферних средстава у буџет АПВ?

Неутрошена трансферна средства ‒ добијена од Покрајинског секретаријата за образовање, прописе, управу и националне мањине ‒ националне заједнице (средства за плате и за отпремнине), у складу са Законом о буџетском систему („Службени гласник РС”, бр. 54/09, 73/10, 101/10, 101/11, 93/12, 62/13,63/13 ‒ испр, 108/13, 142/14, 68/15 и 103/15), установе образовања на територији АП Војводине враћају на рачун извршења буџета Аутономне покрајине Војводине, број 840-30640-67. Такође, корисници су дужни да писмено образложење намене неискоришћених средстава доставе овом покрајинском секретаријату на факс: 021/456-977. Средстава се враћају директном кориснику ‒ Покрајинском секретаријату за образовање, прописе, управу и националне мањине ‒ националне заједнице, који је административним трансфером пренео средства, с позивом на број којим су средства и уплаћена установи. Позив на број треба да садржи следеће елементе: позив на број одобрења (по моделу 97); контролни број; ЈББК секретаријата (09427); извор финансирања; функционалну класификацију и економску класификацију.
29.06.2016

2. Како се наплаћују трошкови рада покрајинске просветне инспекције у општинама које нису именовале инспекторе?

Са општином/градом који није именовао просветног инспектора склопљен је уговор о обављању послова општинске/градске инспекције, где вршилац дужности обавља послове просветне инспекције над радом установа образовања и васпитања на територији општине/града. Обвезник плаћања за обављени посао исплаћује средства која се састоје од рефундације стварних трошкова инспектора у вези с вршењем инспекцијског надзора. Трошкови инспекцијског надзора исказани су у Трошковнику за обрачун рефундације трошкова инспектора, а састоје се од: трошкова рада инспектора – бруто трошкова рада инспектора, трошкова дневница и осталих трошкова; трошкова рада возача – бруто трошкова рада возача и трошкова дневница; трошкова превоза – трошкова горива и осталих трошкова превоза. Након обављеног инспекцијског прегледа, сваки инспектор доставља потврду о обављеном инспекцијском надзору и потребном времену и трошковима превоза, коју је потписало овлашћено лице школе. Након утврђивања комплетности прикупљене документације, обрачунавају се сви трошкови инспекцијског надзора и припрема се фактура коју шаљемо општинама/граду ради рефундације трошкова.
29.06.2016

3. Коју документацију би требало доставити уз захтев за исплату накнаде за отпремнине запосленима у основним и средњим школама по основу престанка радног односа, ради остваривања права на пензију?

Поред писменог захтева у коме се наводе основни подаци о запосленом, потребно је приложити и фотокопије следећих докумената: решење о престанку радног односа; образац МА (потврда о поднетој пријави, промени и одјави на обавезно социјално осигурање); исплатни листић за последњи месец рада у коме је запослени радио цео месец; решење о утврђивању права на пензију Републичког фонда за пензионо и инвалидско осигурање – привремено или коначно (може се доставити накнадно, ако је издавање решења у процедури).
29.06.2016

4. Којa документацијa се прилаже уз извештај о утрошку буџетских средстава додељених на конкурсу за набавку опреме у установама образовања на територији АП Војводине

Приликом достављања извештаја о утрошку буџетских средстава додељених на конкурсу за набавку опреме у установама образовања (корисници средстава су основне школе, средње школе и домови ученика на територији АП Војводине), потребно је приложити: 1) кратак наративни извештај о набављеној опреми, 2) доказ о извршеној уплати средстава добављачу (фотокопија извода Управе за трезор), 3) рачун и отпремницу. Достављену документацију мора оверити одговорно лице (потписом и печатом). Отпремнице које се прилажу морају имати датум и потпис лица које је издало и лица које је преузело опрему.
11.07.2016

5. Којa документацијa се прилаже уз извештај о утрошку буџетских средстава додељених јединицама локалне самоуправе за регресирање трошкова превоза ученика средњих школа у међуградском саобраћају на територији АП Војводине

Покрајински секретаријат за образовање, прописе, управу и националне мањине – националне заједнице (у даљем тексту: Покрајински секретаријат) није прописао обавезну форму извештавања о утрошку буџетских средстава додељених на конкурсу за регресирање трошкова превоза ученика средњих школа у међуградском саобраћају на територији АП Војводине, где су корисници средстава јединице локалне самоуправе. Извештај треба да обухвата следећу документацију: 1) оверени списак ученика-путника (име и презиме ученика са адресом/ЈМБГ, релацијом путовања, називом школе); 2) изводе Управе за трезор о извршеном плаћању; 3) рачуне превозника са спецификацијом броја продатих карата, цена и релација; 4) у случају преноса средстава на текуће рачуне непосредних корисника – оверени списак ученика са адресом/ЈМБГ, релацијом путовања, називом школе, бројевима текућих рачуна и пренетим износима; 5) у случају готовинске исплате – комплетну благајничку документацију; 6) попуњен Образац РУ с пренетим буџетским средствима и исказаним неутрошеним средствима (ако их има); 7) табеларни приказ рекапитулације укупно утрошених средстава са обавезном спецификацијом приложених рачуна; 8) по потреби и другу документацију којом јединица локалне самоуправе доказује наменско и законито трошење буџетских средстава. Јединица локалне самоуправе, на основу својих интерних аката, распоређује наведена буџетска средства на непосредне кориснике (ученике-путнике) и о томе трајно чува финансијску документацију. Јединица локалне самоуправе приликом потписивања уговора о додели средстава из буџета АП Војводине за регресирање превоза, прихвата обавезу да служби буџетске инспекције АП Војводине омогући несметану контролу наменског и законитог коришћења средстава по предмету наведеног уговора у јединици локалне самоуправе, као примаоцу средстава.
11.07.2016

6. Које податке и документацију треба да достави невладина организација Покрајинском секретаријату о наменском рачуну код Управе за трезор

Полазећи од Правилника о измени правилника о начину утврђивања и евидентирања корисника јавних средстава и о условима и начину за отварање и укидање подрачуна код управе за трезор („Сл. гласник РС”, број 24/2016), којим је дефинисано да се корисницима јавних средстава који нису укључени у систем консолидованог рачуна трезора отвори посебан наменски динарски рачун код Управе за трезор, невладине организације, којима су додељена средства из буџета АП Војводине, дужне су да Покрајинском секретаријату доставе следеће податке: назив невладине организације, ПИБ, матични број, ЈБКЈС и број наменског динарског рачуна код Управе за трезор. Покрајинском секретаријату неопходно је доставити податке о подрачуну корисника јавних средстава и фотокопију картона депонованих потписа. Процедура и потребна документација за отварање наменског динарског рачуна је следећа: 1) Уколико корисник није раније отварао наменски рачун код Управе за трезор уз Захтев за упис у евиденцију (ЗУ-3), Управи за трезор се доставља: акт о оснивању – оверена последња страна с текстом, извод из АПР-а – не старији од шест месеци, акт о именовању лица овлашћеног за заступање – уколико није наведено у акту о оснивању, OП образац – оверени потпис лица овлашћеног за заступање и изјава о изгледу печата – уколико није описан у оснивачком акту; након евидентирања корисника у Управи за трезор, уз Налог за отварање рачуна (НО-3), надлежном градском/општинском органу (Управи за финасије и сл.) доставља се: картон депонованих потписа лица овлашћених за потписивање налога ради располагања средствима на подрачуну (три примерка), потврда НБС којом се потврђује да дужник нема евидентиране основе и налоге у принудној наплати – не старија од шест месеци, изјава даваоца средстава о ослобађању средстава од принудне наплате (односи се на средства која се воде на новоотвореном рачуну) – изјаву издаје Покрајински секретаријат и фотокопија уговора о додели средстава од Покрајинског секретријата; 2) Уколико је корисник имао отворен наменски рачун код Управе за трезор Захтев за упис у евиденцију (ЗУ-3) доставља се Управи за трезор и након евидентирања, надлежном градском/општинском органу (Управи за финасије и сл.) доставља се: картон депонованих потписа лица овлашћених за потписивање налога ради располагања средствима на подрачуну (три примерка), потврда НБС којом се потврђује да дужник нема евидентиране основе и налоге у принудној наплати – не старија од шест месеци, изјава даваоца средстава о ослобађању средстава од принудне наплате (односи се на средства која се воде на новоотвореном рачуну) – изјаву издаје Покрајински секретаријат и фотокопија уговора о додели средстава од Покрајинског секретаријата.
11.07.2016

Приступ информацијама од јавног значаја

1. На који начин могу да поднесем захтев за остваривање приступа информацији од јавног значаја?

Захтев за остваривање слободног приступа информацији од јавног значаја можете да поднесете тако што ћете попунити образац који се налази на сајту секретаријата и доставити га поштом. Захтев можете преузети са следеће адресе:www.puma.vojvodina.gov.rs/document_cat.php?cat=16&st=2 Међутим, није неопходно да захтев буде поднет на прописаном обрасцу – могуће је доставити и захтев сачињен у слободној форми. Такође, захтев за слободан приступ информацији од јавног значаја може се доставити путем електронске поште, факс-апарата и изјављивањем на записник. Без обзира на форму у којој је захтев достављен, битно је да се из текста захтева може закључити да се он односи на слободан приступ информацији од јавног значаја.
29.06.2016

2. Да ли Секретаријат треба да омогући приступ информацијама у вези са инспекцијским контролама, односно записницима инспектора, по Закону о слободном приступу информацијама од јавног значаја, имајући у виду одредбе чл.32. Закона о државној управи („Сл. гласник РС"бр. 20/92...49/99) по којима је инспектор дужан да чува као службену тајну податке до којих дође у вршењу надзора?

Цитирамо одговор Повереника за информације од јавног значаја и заштиту података о личности: „Информације садржане у записницима инспектора јесу несумњиво информације од јавног значаја у смислу члана 2. Закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја( „Сл. гласник РС” бр. 120/04 и 54/07), јер су настале у вези са радом државног органа и садржане су у одређеном документу, за које јавност има оправдан интерес да зна. Овај закон у чл. 9. 13. и 14. такође прописује и услове и разлоге из којих се одређене информације могу ограничити, у складу са одредбом чл. 8. Закона, а ради заштите неког претежнијег легитимног интереса. Тако је у чл. 9. тачка 5. предвиђена могућност да се тражиоцу ускрати право на слободан приступ информацијама од јавног значаја, ако би се тиме учинио доступним документ за који је прописима или службеним актима заснованим на закону одређено да се чува као државна, службена, пословна или друга тајна, односно који је доступан само одређеном кругу лица, а због чијег би одавања могле наступити тешке правне или друге последице по интересе заштићене законом који претежу над интересом за приступ информацији. Иста могућност предвиђена је у тачки 2. истог члана, између осталог, за случај када би то угрозило, омело или отежало откривање кривичног дела, вођење судског или другог правно уређеног поступка. То значи да ознака тајности документа није једини и довољан услов да би орган власти могао ускратити приступ траженој информацији ради заштите претежнијег легитимног интереса (државна безбедност, здравље, приватност, вођење судског или другог поступка), већ је неопходно утврдити и да би тај интерес, приступом информацији, био озбиљно повређен. Конкретно, треба утврдити да ли би услед одавања информација из записника о инспекцијском надзору, који иначе представља јавну исправу, могле наступити тешке правне или друге последице по интересе заштићене законом, у смислу цитираног чл. 9. тач. 5. и да ли ти интереси претежу над интересом за приступ информацији, у смислу чл. 8. истог закона. Исто се односи и на разлоге из тачке 2. овог члана. Исте принципе изражава нпр. и Препорука Комитета министара Савета Европе, Р бр. 2002, која говори да ’треба избегавати да тајност документа аутоматски онемогућава увид у тај документ у будућности’, те да се орган власти који поступа по захтеву тражиоца информације, мора уверити да ли су заиста испуњени услови за тајност тог документа, применом теста ’одмеравања интереса’. Очигледно је да не би било дилема у поступању органа да су одредбе Закона о државној управи на које министарство указује у свом писму, усаглашене са Законом о слободном приступу информацијама. Ипак, и при постојећем стању ствари такве дилеме су сувишне, имајући у виду да је Закон о слободном приступу информацијама од јавног значаја леx специалис у материји доступности информацијама од јавног значаја, што се темељи и на одговарајућим међународним документима, декларацијама и препорукама”.
29.06.2016

3. Да ли се Закон о слободном приступу јавним информацијама односи и на школе?

У смислу члана 2. став 1 Закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја, информација од јавног значаја је информација којом располаже орган јавне власти, настала у раду или у вези с радом органа јавне власти, садржана у одређеном документу, а односи се на све оно о чему јавност има оправдан интерес да зна. Органом јавне власти у смислу чл. 3. став 2 тачка 2 сматра се правно лице које, у целини или делимично, финансира државни орган. Будући да школе финансира Министарство просвете, науке и технолошког развоја,односно локална самоуправа, јасно је да се Закон о слободном приступу информацијама од јавног значаја односи и на њих.
29.06.2016

4. Да ли је Секретаријат дужан да , у вези са поднетим захтевом за слободан приступ информацији од јавног значаја, прибавља документе од другог органа?

Не. Секретаријат је дужан да, у вези с поднетим захтевом за слободан приступ информацији од јавног значаја, достави само оне информације које су настале у његовом раду или у вези с његовим радом, а којима располаже на дан подношења захтева.
29.06.2016

Конкурси за дотације организацијама етничких заједница и пројекте афирмације мултикултуралности

1. Да ли буџетски корисници или привредни субјекти могу да конкуришу на конкурсе Секретаријата у области остваривања права националних мањина – националних заједница у АП Војводини?

Средства која се додељују по овом конкурсу предвиђена су искључиво за суфинансирање активности непрофитних организација. Пријаве директних и индиректних буџетских корисника, као и привредних субјеката, не узимају се у разматрање.
30.06.2016

2. Како се подносе пријаве на конкурс?

У самом конкурсу су одређени начини достављања пријава и њихових прилога. Могуће је доставити пријаву електронским путем, путем редовне поште или личном предајом у писарницу или у просторије Секретаријата.
30.06.2016

3. Који су разлози за одбацивање пријаве апликанта по конкурсу?

Разлози за одбацивање пријаве на конкурс јесу: недостатак пратеће документације; подношење пријаве од стране лица које није овлашћено; изостанак потписа овлашћеног лица и/или печата организације; упућивање пријаве након истека рока за подношење пријава (неблаговремено подношење пријаве); попуњавање пријаве нечитко или графитном оловком; подношење пријаве корисника који није измирио обавезе преузете по неком од претходних конкурса Секретаријата.
30.06.2016

4. Да ли организације националних мањина са територије уже Србије могу да учествују на конкурсима Секретаријата који се расписују у области мањинских права?

Не. Право учешћа на конкурсима Секретаријата имају само организације које имају регистровано седиште на територији АП Војводине.
30.06.2016

5. Да ли се у обзир узимају пријаве које су упућене поштом у предвиђеном року, али су стигле у Секретаријат након истека рока за пријављивање?

Пријаве упућене поштом у року узимају се у обзир, независно од дана приспећа пријаве.
30.06.2016

6. Да ли једна организација може на једном конкурсу да има више пријава?

Да. Не постоји ограничење у погледу броја пријава једне организације.
30.06.2016

7. Да ли једна организације може да конкурише на различите конкурсе Секретаријата?

Да. Не постоји препрека да једна организација, имајући у виду њену главну делатност и намену конкурса, конкурише на више расписаних конкурса Секретаријата.
30.06.2016

8. Да ли се сваки подносилац пријаве посебно обавештава о исходу конкурса?

Подносилац пријаве се не обавештава појединачно о резултатима конкурса. Резултати конкурса објављују се на интернет страници Секретаријата, а информације о резултатима могу се добити телефонским путем или лично, у Секретаријату.
30.06.2016

9. Да ли се средства додељена на конкурсима могу користити за рефундацију, односно да ли је могућа пренамена средстава или продужење рока коришћења средстава?

Средства се могу искористити за рефундацију уколико је решењем тако одређено. На писмени захтев организације којој су додељена средства, оцењујући оправданост, Секретаријат може одобрити промену намене и продужење рока коришћења средстава и о томе ће писменим путем обавестити организацију.
30.06.2016

10. Да ли је потребно да организације, ради преноса дозначених средстава, имају отворен рачун код управе за трезор?

Да. Додељена средства на конкурсима Секретаријата из области права мањина преносе се на рачун организација етничких заједница, који је отворен при матичној управи за трезор.
30.06.2016

11. Каква је динамика исплате средстава по конкурсима Секретаријата у области остваривања права националних мањина – националних заједница?

Исплата средстава додељених по конкурсима реализује се до краја календарске године. План исплата конципира се на основу планиране динамике прилива средстава у Буџет за текућу годину, као и рокова реализације суфинансираних активности. Изузетно, обавезе Секретаријата могу се пренети и у наредну буџетску годину уз претходно обавештавање корисника.
30.06.2016

Службена употреба језика и писма

1. У којим случајевима постоји обавеза увођења језика и писма националне мањине у равноправну службену употребу у јединицама локалне самоуправе?

Јединица локалне самоуправе ће обавезно својим статутом увести у равноправну службену употребу језик и писмо националне мањине уколико проценат припадника те националне мањине у укупном броју становника на њеној територији достиже 15% према резултатима последњег пописа становништва. Ова обавеза утврђена је Законом о службеној употреби језика и писама („Службени гласник РС“, бр. 45/91, 53/93, 67/93, 48/94, 101/2005 и 30/2010), као и Законом о заштити права и слобода националних мањина („Службени лист СРЈ“, бр. 11/2002, „Службени лист СЦГ“, бр. 1/2003 – Уставна повеља и „Службени гласник РС“, бр. 72/2009 – др. закон и 97/2013 – одлука УС).
30.06.2016

2. Шта се подразумева под службеном употребом језика националних мањина?

У складу са чланом 11. Закона о службеној употреби језика и писама, под службеном употребом језика националних мањина подразумева се нарочито: коришћење језика националних мањина у управном и судском поступку и вођење управног поступка и судског поступка на језику националне мањине; употреба језика националне мањине у комуникацији органа с јавним овлашћењима с грађанима; издавање јавних исправа и вођење службених евиденција и збирки личних података на језицима националних мањина и прихватање тих исправа на тим језицима као пуноважних; употреба језика националних мањина на гласачким листићима и бирачком материјалу; употреба језика националних мањина у раду представничких тела. На територијама јединица локалне самоуправе у којима је утврђена равноправна службена употреба језика националних мањина, имена органа који врше јавна овлашћења, називи јединица локалне самоуправе, насељених места, тргова и улица и други топоними исписују се и на језику дотичне националне мањине, према њеној традицији и правопису.
30.06.2016

3. Који језици су у службеној употреби у раду покрајинских органа и којим актом је то утврђено?

Језици националних мањина који су у службеној употреби у раду органа аутономне покрајине утврђују се њеним статутом. Чланом 24. Статута АП Војводине („Службени лист АПВ“, бр. 20/2014) прописано је да су поред српског језика и ћириличког писма, у органима АП Војводине у равноправној службеној употреби и мађарски, словачки, хрватски, румунски и русински језик и њихова писма, у складу са законом.
30.06.2016

4. Да ли и на који начин Секретаријат подржава пројекте у области службене употребе језика и писама?

На основу одредби Покрајинске скупштинске одлуке о додели буџетских средстава органима и организацијама у чијем раду су у службеној употреби језици и писма националних мањина – националних заједница („Службени лист АПВ“, број 14/2015) Секретаријат сваке године расписује Конкурс за доделу буџетских средстава органима и организацијама на територији АП Војводине, у чијем раду су у службеној употреби језици и писма мањинских националних заједница.
30.06.2016

5. Ко има право учешћа на Конкурсу?

Право да учествују на конкурсу имају: органи јединица локалне самоуправе с територије Аутономне покрајине Војводине, у којима је статутом града, односно општине утврђена службена употреба језика и писама националних мањина ‒ националних заједница на целој територији јединице локалне самоуправе или у насељеним местима на њиховој територији; месне заједнице на територији градова и општина у којима је статутом града/општине утврђена службена употреба језика и писама националних мањина ‒ националних заједница; други органи, организације, службе и установе, корисници буџетских средстава, који имају седиште на територији локалне самоуправе или који обављају делатност на територији локалне самоуправе, у којој је статутом утврђена службена употреба језика и писама националних мањина ‒ националних заједница.
30.06.2016

6. Која је намена средстава која се додељују на Конкурсу?

Средства се додељују за финансирање, односно учешће у финансирању следећих активности: оспособљавање запослених у органима и организацијама, да се користе језиком националне мањине – националне заједнице који је у службеној употреби, нарочито запослених на радним местима на којима се остварује контакт са странкама (учешћем на курсевима, семинарима и другим обукама организованим у ту сврху); развој система електронске управе за рад у условима вишејезичности. трошкова израде и постављања табли с називом органа и организација, називом насељених места и других географских назива на путним правцима, називом улица и тргова, као и других обавештења и упозорења за јавност исписаних и на језицима националних мањина – националних заједница који су у службеној употреби у општини, граду или насељеном месту; штампање двојезичких или вишејезичких образаца, службених гласила и других јавних публикација.
30.06.2016

7. На основу којих критеријума се утврђује висина средстава која се додељују на Конкурсу?

Висина средстава за доделу утврђује се на основу следећих критеријума: број језика и писама националних мањина – националних заједница који су у службеној употреби на целој територији општине, града или насељеног места; процентуално учешће припадника националних мањина – националних заједница чији су језици и писма у службеној употреби у укупном броју становништва према званичним подацима Републичког завода за статистику, на основу последњег пописа становништва; укупни материјални трошкови потребни за реализацију активности; постојање других извора финансирања активности; континуитет у финансирању активности од стране Секретаријата, односно да ли се средства траже први пут.
30.06.2016