Mart
Zgrada srednje škole „Lukijan Mušickiˮ u Temerinu građena je 1796. godine i u veoma lošem je stanju. Prema rečima direktora Milomira Radića, Pokrajinski zavod za zaštitu spomenika kulture dao je saglasnost za popravku fasade i potrebna projektna dokumentacija je urađena. Takođe, potrebno je i izgraditi ogradu oko sportskog terena u parku i asfaltirati teren. Nakon obilaska škole, podsekretar Pokrajinskog sekretarijata za obrazovanje, propise, upravu i nacionalne manjine – nacionalne zajednice – Žolt Sakalaš, predložio je rukovodstvu škole da i ubuduće prate konkurse pomenutog sekretarijata, koji su u vezi s programima i projektima, kao i to da bi škola trebalo da obrati i Kancelariji za upravljanje javnim ulaganjima, radi obezbeđenja sredstava za obnovu fasade škole. Predloženo je i da škola podnese zahtev za verifikaciju novog smera gimnazije za učenike nadarene za računarstvo i informatiku.
Objekat OŠ „Petar Kočić” iz Temerina fino je uređen, hodnici i školsko dvorište su uredni. Prema rečima direktorke škole Aleksandre Mišković, u skorije vreme trebalo bi obnoviti krov centralnog objekta, kao i sportsku salu. Podsekretar nadležnog sekretarijata Žolt Sakalaš napomenuo je da je važno da predstavnici škole i nadalje prate objavljivanje odgovarajućih konkursa sekretarijata. Na pitanje kako zameniti školski automobil, školi je predloženo da se obrati nadležnom organu jedinice lokalne samouprave.
Iako je zgrada OŠ „Servo Mihalj” iz Mužlje stara, lepo je uređena i dobro je održavana. Škola postoji već 125 godina i nastavu realizuje u dve zgrade, što otežava njen rad (nabavka opreme, izrada rasporeda časova za nastavnike). Nastava se izvodi na srpskom i na mađarskom jeziku. Tokom razgovora s pomoćnicom pokrajinskog sekretara Liviom Korponai, direktor škole Atila Molnar istakao je da poseban problem školi predstavljaju imovinskopravni odnosi koji u drugoj zgradi nisu regulisani, te da je potrebno angažovanje advokata kako bi se oni rešili. Takođe, školi otežava rad i struktura porodica iz kojih deca potiču, budući da je skoro 25% učenika iz porodica koje žive od MOP-a. Na kraju sastanka, konstatovano je to da je u prethodnih 15 godina u školu najviše ulagala upravo AP Vojvodina.
Objekat OŠ „Bratstvo jedinstvo” iz Belog Blata, iako je star, lepo je uređen, jednako kao i njegovo dvorište. Vlatko Ćorović, direktor škole, naveo je da se u njihovoj školi nastava realizuje na tri nastavna jezika, kao i to da ima mnogo učenika iz izuzetno siromašne kategorije stanovništva. Veliki problem za školu predstavlja i to što je školska zgrada na zemljištu koje ima mnogo podzemnih voda, te je teško sptrečiti izbijanje vlage iz zidova. Takođe, problem je i to što nemaju fiskulturnu salu. Tom prilikom, pomoćnica pokrajinskog sekretara za obrazovanje Livia Korponai napomenula je da rukovodstvo škole može obezbediti sredstva za tehničku dokumentaciju putem konkursa. Ono što je pozitivno jeste to što u školi nema nasilja, bez obzira na jezičke i druge različitosti. Ova škola ima registrovanu proširenu delatnost (etno-kuća i organizacija poseta i ekskurzija).
Objekat Poljoprivredne škole u Baču izuzetno je veliki. U njemu se nalaze srednja i osnovna škola. Njima najviše nedostaje informatička oprema. Ova srednja škola neguje dobru sradnju sa zadrugama i privatnim firmama po sistemu razmene usluga i dobara. Prema rečima direktora škole Dragana Novakovića, njihov najveći problem jeste nerešen imovinskopravni odnos, jer škola nije ubeležena u katastar, tj. Nije upisana kao vlasnik zgrada niti zemljišta. Stoga, škola je blokirana prilikom prijava na znatan broj konkursa.
U Osnovnoj školi „Jan Kolar” u Selenči, zaposleni se mnogo posvećuju socijalizaciji romske dece. Direktorka škole Katarina Vrabčenjak ukazala je na nedostatak sredstava za kupovinu instrumenata za školski orkestar i sredstva za putovanja na takmičenja. Pomoćnica pokrajinskog sekretara, Milinka Hrćan, predložila je direktorki da zaduži lica koja će pratiti konkurse i sarađivati s drugim ustanovama, pomoću kojih bi mogli odbezbediti dodatna sredstva za funkcionisanje orkestra.
Osnovna škola „Ivo Lola Ribar” u Plavnu jeste mala škola koja ima samo osam razreda. Oprema, pre svega, nameštaj u učionicama, prilično je dotrajao i nebezbadan je za upotrebu. Škola nema osnovna učila, poput lenjira i šestara za table, kao i mikroskope. Direktor škole Dragan Medić rekao je da je škola u postupku legalizacije, kao i to da je njihov najveći problem rešavanje grejanja. Pomoćnica pokrajinskog sekretara za obrazovanje, Milinka Hrćan, predložila je da kolektiv škole redovno prati konkurse, ne samo ovog sekretarijata, već i drugih pokrajinskih sekretarijata, kao i konkurse drugih ustanova.
Objekat OŠ „Servo Mihalj” iz Padeja uredan je i relativno dobro opremljen. Problem predstavlja to što zgrada do škole nije legalizovana. Vršiteljka dužnosti direktora Ljiljana Milovanov naglasila je da bi školi dobro došle i te tri učionice koje su u toj zgradi, ali da nemaju dovoljno sredstava da se završi legalizacija. Drugi problem predstavlja stara i dotrajala kotlarnica koja greje i školu i vrtić. Pokrajinski sekretar Mihalj Njilaš naglasio je da se što pre mora rešiti imovinsko stanje škole, kako bi mogli da učestvuju na konkursima. Objasnio je i to na koji način treba da pripreme dokumentaciju za konkurs radi dobijanja sredstava za adaptaciju kotlarnice.
Osnovna škola „Dože Đerđ” u Gunarošu uređena je i u dobrom je stanju. Prema rečima direktorke škole Hermine Čikoš, najveći problemi jesu dotrajala krovna konstrukcija škole i grejanje. Takođe, potrebna je i oprema za fiskulturnu salu. Škola je konkurisala za sredstva za adaptaciju. Predlog pokrajinskog sekretara Njilaša jeste da rukovodstvo škole prati i konkurse Pokrajinskog sekretarijata za sport i omladinu (zbog nabavke opreme za fiskulturnu salu). Direktorka je spomenula i problem sa udžbenicima za decu sa IOP-om, jer nema tih udžbenika na mađarskom jeziku. Takođe, pokrajinski sekretar predložio je da pošalju prijave na konkurse za programe i projekte za unapređivanje nastave.
Zgrada OŠ „dr Tihomir Ostojić” iz Ostojićeva je uređena, školsko dvorište je izuzetno lepo i ima 357 raznih vrsta drveća. Pri kraju su radovi na adaptaciji sanitarnog čvora, za koje je škola prošle godine na konkursu sekretarijata dobila sredstva. Prema rečima direktora Antonija Cicmila, sledeće godine će konkurisati radi popravke grejanja, te obnove instalacija i krova školske zgrade. Ove godine konkurišu za programe i projekte, kao i na konkurs za službenu upotrebu jezika. Naime, budući da ima zainteresovane dece za izučavanje jezika sa elementima nacionalne kulture (za mađarski i za poljski jezik, 25–30 dece po jeziku), pokrajinski sekretar Njilaš predložio je da škola uputi dopis sekretarijatu, radi tehničke podrške s tim u vezi.
Objektu Hemijsko-prehrambene srednje škole u Čoki potrebno je malo uređivanje, kao i rešavanje problema legalizacije fiskulturne sale i dograđenog dela, gde se nalazi frizerski salon za praksu učenika. Jožef Bata, direktor škole, obavestio je delegaciju pokrajinskog sekretarijata za obrazovanje, koju je predvodio sekretar Mihalj Njilaš, o planu upisa za školsku 2018/19 godinu, te o tome da će se otvoriti razred za smer livac-topioničar gvožđa i čelika (bez dualnog obrazovanja). Veliko interesovanje i dalje vlada za frizerski smer. Kada su u pitanju kadrovska rešenja, nadležni sekretarijat će pomoći školi prilikom njihovih rešavanja.
OŠ „Jovan Popović” u Čoki ima i izdvojeno odeljenje u Sanadu, a tamo je krov na objektu u lošem stanju. Zorica Bugarčić Čeleketić, direktorka škole, takođe je napomenula i to da je školska kompjuterska oprema dotrajala i da zbog toga ne mogu da koriste aplikaciju e-dnevnik. Pokrajinski sekretar predložio je da radi digitalizacije, kao i zbog pomenutih potrebnih radova na krovu školske zgrade, prate i ubuduće konkurse sekretarijata.
OŠ „Žarko Zrenjanin” u Kikindi jeste dobro organizovana škola, prostrana, solidno opremljena, sa uigranim školskim kadrom. Prema rečima direktora Tihomira Farkaša, škola učestvuje na mnogim takmičenjima na kojima osvajaju i prva mesta. Biljana Kašerić, pomoćnica pokrajinskog sekretara za obrazovanje, pohvalila je rad kolektiva i njihovu saradnju s Centrom za socijalni rad. Naime, to je saradnja u okviru koje dvadesetak dece migranata dolaze organizovano u školu jednom nedeljno, te se tada aktivnosti prilagođavaju njima. Kada je reč o vršnjačkom nasilju, u školi su složni u pogledu toga da je potrebno više raditi na prevenciji.
Zgrada škole OŠ „Vuk Karadžić” u Kikindi uredna je i pod zaštitom je države. Prema rečima direktorke Olivere Lazić, neophodno je renoviranje školskog dvorišta, jer nije sređivano od 1950. godine. Nadalje, potrebna je i zamena ili sanacija krova. Biljana Kašerić, pomoćnica pokrajinskog sekretara za obrazovanje, predložila je da škola prati konkurse ne samo sekretarijata za obrazovanje, već i konkurse drugih sekretarijata, radi dobijanja neophodnih sredstava za pomenute radove.
OŠ „Jovan Popović” u Kikindi izuzetno je dobro organizovana i aktivnosti u školi su na najvišem nivou. Škola je uredna, prostrana i podsticajna je radna atmosfera koja vlada u njoj. Direktorka škole Jelena Krvopić rekla je da učestvuju u mnogim pilot-projektima i da grade organsku baštu u školi, u okviru projekta preduzetne škole. Ona je naglasila da je potrebno da se završe radovi na školskoj fasadi. Takođe, rekla je da su zainteresovani i za uvođenje bilingvalne nastave. Pomoćnica pokrajinskog sekretara za obrazovanje Biljana Kašerić predložila je rukovodstvu škole da i nadalje prate konkurse kako bi dobili sredstva za završetak radova fasade. U vezi s dvojezičkom nastavom, savetovano im je da trebalo bi da se obrate Ministarstvu prosvete.
OŠ „Jovan Sterija Popović” iz Vršca, po broju učenika, deveta je škola po veličini u Banatu. Kreativnost zaposlenih je očigledna – škola ostavlja utisak lepo uređene i uspešne ustanove. Prema rečima direktorke Ljiljane Bešlin, kada je reč o neophodnim radovima, prioritet je rešavanje problema sa ogradnim zidom dvorišta škole, radi opšte bezbednosti. Inače, ova škola može da se pohvali s darovitim učenicima, što potvrđuju i rezultati učenika na takmičenjima iz raznih oblasti. Biljana Kašerić, pomoćnica pokrajinskog sekretara za obrazovanje, predložila je da se organizuje dolazak tih uspešnih učenika i njihovih nastavnika u Skupštinu AP Vojvodine.
Prema rečima direktorke OŠ „Olga Petrov Radišić” iz Vršca Jonel Buga, zgradi ove škole potrebna je sanacija čitavog dela zgrade, – koja je stara preko dve stotine godina. Međuspratna konstrukcija se urušila, te je taj deo i zatvoren, budući da je nije bezbedno. Pomoćnica pokrajinskog sekretara za obrazovanje Biljana Kašerić predložila je da se škola za pomoć obrati i Upravi za kapitalna ulaganja. Kada je u pitanju nabavka opreme radi unapređivanja obrazovno-vaspitnog rada, gospođa Kašerić spomenula je činjenicu da je škola propustila priliku da konkuriše za sredstva koja putem konkursa za tu namenu dodeljuje nadležni sekretarijat.
Pokrajinski sekretar za obrazovanje, propise, upravu i nacionalne manjine – nacionalne zajednice Mihalj Njilaš, sa saradnicima, posetio je OŠ „Petefi Šandor” u Hajdukovu. Imao je priliku da pogleda završene radove na krovu školske zgrade, što je bila jedna od najvećih i najvažnijih investicija za ovu školu. Direktorka škole Ana Sič zahvalila je sekretarijatu na finansijskoj podršci, jer su sada stvoreni bolji uslove za rad – i za učenike i za zaposlene. Sledeća veća investicija bila bi takođe rekonstrukcija krova školskog objekta u Bačkim Vinogradima. Prema njenim rečima, školi je potrebna i računarska oprema, jer je postojeća izuzetno stara i neupotrebljiva. Sekretar Njilaš rekao je da će – nakon rebalansa buđžeta Pokrajinske vlade –verovatno biti raspisan još jedan konkurs za opremanje prosvetnih ustanova u AP Vojvodini, te da svakoko treba da prate sajt sekretarijata, radi blagovremenih informacija.
Gimnaziju „Deže Kostolanji” u Subotici posetila je delegacija sekretarijata nadležnog za obrazovanje, predvođena pokrajinskim sekretarom Mihaljem Njilašem. Zgrada ove ustanove je lepo uređena, s prijatnim ambijentom za nastavu. Prema rečima direktora Atile Karolja Novaka, ova gimnazija nije konkurencija opštoj gimnaziji Svetozar Marković u Subotici, jer ovu srednju školu pohađaju talentovani učenici koji su se opredelili za jezičku gimnaziju. Pojedini profesori rade u obe gimnazije. Problem predstavlja to što su u ovoj gimnaziji deca iz cele Vojvodine, kojoj treba obezbediti smeštaj u đačkom domu čiji kapacitet je ograničen. Bez obzira na to što škola ima dobru saradnju sa učeničničkim domom u Subotici, problem smeštaja dece je već godinama konstantan. Takođe, nedostaju profesori za određene predmete (npr. Nemački ili španski jezik), jer škola nema mogućnosti da primi nastavnike na puno radno vreme. Nadalje, mada je škola relativno nova, sigurnosne kamere su dotrajale. Od opreme su još potrebni računari. Treba zameniti klupe i stolice, koje su takođe dotrajale. Sekretar Njilaš je i ovom prilikom rekao da škola mora da prati informacije o konkursu koji će verovatno biti raspisan nakon rebalansa buđžeta, ukoliko bude sredstava za tu namenu.
Objekat OŠ „Tomaš G. Masarik” u Janošiku (Alibunar) jeste star, ali je očuvan, čist i veoma lepo uređen, te je izuzetno prijatan za boravak. U školi se realizuje niz vannastavnih aktivnosti. Na samom početku sastanka, direktorka škole Zuzana Halabrin istakla je problem opstanka malih škola, odnosno škola s nastavom na manjinskim jezicima, koje imaju mali broj učenika. Predstavnici sekretarijata, s pomoćnicom pokrajinskog sekretara za obrazovanje Milinkom Hrćan na čelu, istakli su to da sekretarijat veoma brine o obrazovanju na jezicima nacionalnih manjina, te da – u skladu sa svojim nadležnostima – podržava takve škole i odeljenja i da čini sve za njihov opstanak, bez obzira na mali broj učenika. A sve radi očuvanja manjinskih nacionalnih zajednica u AP Vojvodini, kao i poboljšanja života u malim sredinama. Iako su u učionicama podovi u veoma lošem stanju, zbog nejasnih vlasničkih odnosa nad zgradom škole, škola nije mogla da se prijavi na konkurs za investiciono održavanje, jer nije dobila saglasnost lokalne samouprave. Predlog pomoćnice Hrćan bio je da se što pre razreši to pitanje vlasništva, da bi škola mogla ubuduće da se prijavljuje na konkurse nadležnog pokrajinskog sekretarijata.
Zgrada OŠ „Bratstvo i jedinstvo” u Alibunaru u lošem je stanju, zidovi su upadljivo oronuli. Okruženje zgrade takođe je prilično neuređeno. Direktorka škole Olivera Dadić navela je više problema s kojima se škola suočava: veoma loše stanje zgrade koja sagrađena 1970. godine, nedostatak fiskulturne sale, kao i nedostatak stručnog kadra. Pored navedenih problema, direktorka je pohvalila školu zbog uspešnog sprovođenja IOP-a, što su započeli su među prvima, još uvek ga uspešno realizujući. Pomoćnica pokrajinskog sekretara za obrazovanje Milinka Hrćan, nakon posete ovoj školi, utvrdila je da je neadekvatno opremljena i da nedostaju savremena nastavna sredstva. Sugerisala je rukovodstvu škole da budu što aktivniji u traženju sredstava za nabavku opreme i da – pored konkursa nadležnog pokrajinskog sekretarijata – prate i konkurse drugih institucija.
Objekat OŠ „3. oktobar” u Lokvama (Alibunar) jeste star, ali je očuvan i veoma lepo uređen. Prema rečima direktora Jon Sfere, zaposleni u ovoj školi zabrinuti su za opstanak škola na manjinskim jezicima, koje imaju mali broj učenika. Takođe, naveli su da već dugi niz godina imaju problem sa udžbenicima na rumunskom jeziku, kao i da nedostaje stručni kadar. Pomoćnica Milinka Hrćan je i ovoj školi obećala da će nedležni sekretarijat nastaviti aktivnosti podrške i oučuvanja škola s nastavom na jezicima manjinskih nacionalnih zajednica. Problem udžbenika treba razmotriti s predstavnicima Ministarstva prosvete i Nacionalnim savetom Rumuna, kako bi se što brže pronašlo rešenje za taj problem.
OŠ „Milica Stojadinović Srpkinja” u Vrdniku je u lošem stanju, ali to bi boljom organizacijom moglo da se sredi. Inače, škola i fiskulturna sala su dosta dobro opremljene. Direktor Goran Žutić ukazao je na potrebu stručnog usavršavanja zaposlenih, kao i na veliki problem neplaćanja putnih troškova. Tijana Pavlov, pomoćnica pokrajinskog sekretara za obrazovanje, propise, upravu i nacionalne manjine – nacionalne zajednice, predložila je da se škola obrati opštini u vezi s problemom neplaćanja putnih troškova.
Delegacija Pokrajinskog sekretarijata za obrazovanje propise, upravu i nacionalne manjine – nacionalne zajednice, s pomoćnicom Tijanom Pavlov na čelu, posetila je OŠ „Dositej Obradović” u Irigu. Škola je mala i u toku je rekonstrukcija zgrade. Kolektiv je vredan, motivisan, s puno ideja za rad. Prema rečima direktorke škole Sanje Nikolić, najveći problem im je to što istu zgradu koriste i učenici osnovne i učenici srednje stručne škole. Ukazala je i na problem velikog broja učenika u razredima (naročito u šestim razredima), jer su učionice male za tako veliki broj đaka. Dosta učenika ove škole idu po IOP-u. Inače, školi je potreban novi nameštaj i nova oprema za fiskulturnu salu.
OŠ „Miloš Crnjanski” u Žablju smeštena je delom u starom, a delom u novijem objektu, koji su u dobrom stanju i redovno se održavaju. Ovu školu pohađa 860 učenika u 36 odeljenja. Prema rečima direktora Miodraga Radišića, nastava se održava na srpskom jeziku, a izučava se i romski jezik sa elementima nacionalne kulture. U ovoj školi takođe ima učenika koji pohađaju po IOP-1, ali i po IOP-2. Škola je uključena u mnoge projekte, učenici su učesnici mnogih takmičenja i osvajaju nagrade u raznim disciplinama. Slađana Jovetić, pomoćnica pokrajinskog sekretara za obrazovanje, predložila je školi da i dalje redovno prati konkurse sekretarijata i da aplicira za nabavku neophodnih računara, pošto je škola uključena u projekat E-dnevnik.
OŠ „Bratstvo” u Aradcu smeštena je u objektu koji je namenski građen za potrebe predškolskog i osnovnog obrazovanja ovog naseljenog mesta i useljen je 1979. godine. Objekat je lep, održavan, ali – kao što je Dragan Valeri, direktor škole, rekao – veliki problem predstavlja dotrajala stolarija koju je potrebno hitno zameniti, kako bi se energetska efikasnost podigla na viši nivo i time uštedela znatna sredstva koja se troše na grejanje. Pored toga, sledeće goruće pitanje jeste nabavka računara i za učionice, kabinete, ali i za potrebe školske uprave. Slađana Jovetić, pomoćnica pokrajinskog sekretara za obrazovanje, podstakla je rukovodstvo škole, da i na sledećim konkursima apliciraju za sredstva, da bi uspeli da realizuju projekte za koje je škola zainteresovana.
SSS „Borislav Mihajlović Mihiz” u Irigu odlično je organizovana; vredno je divljenja šta se sve postiže s tako ograničenim brojem zaposlenih. Prema rečima direktorke škole Isidore Birinji, ovo je jedina srednja škola u opštini, a da bi opstala – neophodno je izgraditi učenički dom. Takođe, potrebno je više zaposlenih koji bi zadovoljili potrebe škole – u smislu rukovanja mehanizacijom i rada na terenu, pošto jedino ova srednja stručna škola u AP Vojvodini ima smer vinogradar-vinar. Tijana Pavlov, pomoćnica pokrajinskog sekretara za obrazovanje, podržala je navedeni predlog i rekla da treba insistirati na izgradnji učeničkog doma. Takođe, složila se i s tim da je neophodna i nova zgrada, da bi se razgraničili i odvojili od osnovne škole koja je trenutno smeštena u isti objekat.
OŠ „Žarko Zrenjanin” u Gospođincima smeštena je u objektu izgrađenom 1860. godine. Uz staru zgradu, 1990. godine prizidan je novi deo koji još uvek nema upotrebnu dozvolu i nije legalizovan. Postupak ozakonjenja je pokrenut i do kraja školske godine se očekuje rešenje, da bi škola mogla da aplicira na konkursima za sredstva za rešavanje neophodnih građevinskih radova na zgradi. Prema rečima direktora škole Darka Vraneševića, ovu osovnu školu pohađa 301 učenik, a u njoj se izučava i rusinski jezik sa elementima nacionalne kulture. Pored informatičkog kabineta, školi nedostaju i druga oprema i nastavna sredstva. Pomoćnica pokrajinskog sekretara Slađana Jovetić, predložila je da bi se navedeni problemi mogli delimično rešiti sredstvima konkursa koje raspisuje nadležni sekretarijat, ali i sredstvima iz drugih izvora (npr. donacija). Ukoliko posle rebalansa pokrajinskog budžeta bude raspisan konkurs, gospođa Jovetić dala je školi uputstva za konkurisanje.
OŠ „Desanka Maksimović” u Bačkoj Palanci je relativno nova i solidno uređena, ali postoji još niz nerešenih imovinsko-pravnih pitanja koja škola – u skladu sa svojim mogućnostima i u saradnji s lokalnom samoupravom – nastoji da reši. Prema rečima direktorke škole Miroslave Perak, zbog trenutne situacije, škola je uskraćena za mogućnost da se prijavljuje na mnoge javne konkurse za dodelu sredstava. Direktorka je pokrajinskog sekretara za obrazovanje Mihalja Njilaša obavestila i o problemu nedostatka infomatičke opreme, zbog čega škola nije uključena u sistem vođenja E-dnevnika, kao i o problemima u vezi sa zastarelim sistemom video-nadzora. Pokrajinski sekretar je predložio da škola sastavi dopis u vezi s potrebama i da se obrati sekretarijatu radi razmatranja problema i pronalaženja mogućih rešenja u okviru budućih konkursa.
OŠ „Ruža Đurđević Crna” u Čortanovcima deli zgradu s predškolskom ustanovom i zbog toga radi samo u jednoj smeni. Prema rečima direktorke Stanislave Jovanović, pored priključka na gradski vodovod, školi je najveći problem rekonstrukcija fasade. Tijana Pavlov, pomoćnica pokrajinskog sekretara za obrazovanje, predočila im je mogućnost prijavljivanja na konkurse i projekte. Osim sekretarijatu nadležnom za obrazovanje, zbog mogućnosti konkurisanja za sredstva za projektnu dokumentaciju, takođe se mogu obratiti i Upravi za kapitalna ulaganja.
OŠ „23. oktobar” u Sremskim Karlovcima je u projektu otvorenih škola, s lepom letnjom učionicom, gde se izvodi ambijentalna nastava. Bave se pravljanjem eko-bašti, a svi projekti su održivi i rade se u saradnji sa Ekološkim savezom. Škola učestvuje u projektu E-dnevnik, te stoga zato stalvjaju akcenat na neophodnost nabavke kompjutera. Pomoćnica pokrajinskog sekretara za obrazovanje Tijana Pavlov predočila je rukovodstvu škole mogućnost prijavljivanja na konkurse i projekte sekretarijata.
Delegacija Pokrajinskog sekretarijata za obrazovanje, propise, upravu i nacionalne manjine – nacionalne zajednice, predvođene pomoćnicom Tijanom Pavlov, posetila je najstariju srpsku gimnaziju – Karlovačku gimnaziju u Sremskim Karlovcima. To je škola s lepom atmosferom i funkcionalnim idejama koje su u interesu učenika, profesora, ali i celokupne zajednice. Radovan Kovačević, direktor gimnazije, naveo je da je veoma zadovoljan saradnjom s lokalnom samoupravom, kao i sa sekretarijatom nadležnim za obrazovanje, te da je u pregovorima s Ministarstvom prosvete zbog pomoći oko izgradnje doma učenika. Predočio je mogućnost otvaranja novih odeljenja (npr. norveški jezik), kao i proširenje saradnje putem različitih projekata profesora (npr. kineski, japanski jezik), u kojima su povezani s različitim institutima i kulturnim centrima. U vezi s problemom nedostatka fiskulturne sale, direktoru je predočena opcija da bi – u saradnji s lokalnom samoupravom – mogao da se obrati Upravi za kapitalna ulaganja. Kada je sekretarijat za obrazovanje u pitanju, školi su predočene mogućnosti prijavljivanja na konkurse i projekte.
Zgrada Ekonomsko-trgovinske škole u Bečeju je lepo uređena, iako je stara i treba je stalno održavati. Direktorka Gordana Kovačev istakla je to da je sekretarijat za obrazovanje uvek davao veliku podršku školi (finansijska podrška za instalacije, infrastrukturne radove, IKT opremu, a trenutno se rekonstruiše školsko dvorište). U ovoj školi postoji niz timova, planiraju se i rade mnogi projekti u saradnji s fondacijama iz Republike Mađarske i Pestaloci fondacijom. Školi nedostaje fiskulturna sala. Livia Korponai, pomoćnica pokrajinskog sekretara za obrazovanje, predočila je rukovodstvu škole mogućnosti prijavljivanja na konkurse sekretarijata i podržala ih je u nastojanjima da se i škola maksimalno angažuje u pribavljanju sredstava za stvaranje optimalnih uslova za realizaciju obrazovno-vaspitnog rada.
Objekat OŠ „Šamu Mihalj” u Bačkom Petrovom Selu je uređen i uočava se nastojanje zaposlenih da boravak u školi bude prijatan. Direktor Ferenc Beretka istakao je da je reč o maloj školi, te je zahvalio na finansijskoj podršci sekretarijata. U toku su građevinski radovi na staroj zgradi. Struktura učenika škole je veoma složena, naime, oko 80% učenika su pripadnici mađarske nacionalne zajednice, a 20% – pripadnici srpskog življa. Od ukupnog broja učenika, oko 25% istovremeno su i pripadnici romske nacionalne zajednice. U školi je velika fluktuacija učenika i zbog toga se teško uklapaju u razrede, a veliki problem je i njihovo ocenjivanje. Pošto škola ima problem u vezi sa imovinsko-pravnim odnosima, pomoćnica pokrajinskog sekretara za obrazovanje Livia Korponai predložila je rukovodstvu škole naredne korake, kako bi uspeli reše pomenute probleme.