"Škola bez nasilja - ka sigurnom i podsticajnom okruženju za decu"

Realizacija programa "Škola bez nasilja" započeta je školske 2005/2006. godine. Sprovodi ga UNICEF u saradnji sa Ministarstvom prosvete, Ministarstvom zdravlja, Ministarstvom rada i socijalne politike, Savetom za prava deteta Vlade Republike Srbije, Zavodom za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja, a od 2008/09. godine i sa Ministarstvom unutrašnjih poslova i Ministarstvom omladine i sporta.
U saradnji sa Pokrajinskim sekretarijatom za obrazovanje započeta je pilot faza realizacije ovog Programa u srednjim školama u 4 grada u Vojvodini u oktobru 2009. godine.
Program "Škola bez nasilja" obuhvata 196 osnovnih škola, od kojih su 52 škole iz Vojvodine, (43 osnovne škole i 9 srednjih). Pilot program za srednje škola "Škola bez nasilja" počeo je sa realizacijom oktobra 2009, a njegov kraj predviđen je za maj 2011. On obuhvata 9 srednjih škola u Vojvodini koje pohađa više od 8 500 učenika, i u kojima radi više od 800 profesora. Srednje škole koje su uključene u program su: Elektrotehnička škola "Mihajlo Pupin" i Tehnička škola "Pavle Savić" iz Novog Sada, Gimnazija "Svetozar Marković" i Tehnička škola iz Subotice, Gimnazija "Jan Kolar" iz Bačkog Petrovca, kao i Gimnazija, Ekonomska škola, Tehnička škola i ŠOSO "Bratstvo" iz Bečeja.

Srednjoškolski program je modifikovan u odnosu na osnovne škole i prilagođen uzrastu učenika koji imaju značajno aktivniju ulogu u životu škole kroz direktno učešće u realizaciji obuke i organizaciji školskih akcija u partnerstvu sa odraslima. Različite aktivnosti povezuju školu, roditelje i lokalnu zajednicu u prevenciji i adekvatnoj intervenciji na nasilje.
Najvažnije uvide do sada je dalo kvalitativno i kvantitativno istraživanje među svim učenicima i zaposlenima u devet srednjih škola u AP Vojvodini. Ono je realizovano uz stručnu podršku Odseka za psihologiju Filozofskog univerziteta u Novom Sadu.
Ono je pokazalo:
- da je učestalost nasilja u srednjim školama manja (6.1%) u odnosu na osnovne (13.3%),
- međutim, podatak koji alarmira jeste da je 9.5% srednjoškolaca nosilo oružje u školu.
- Nasilje između nastavnika i učenika je, prema dobijenim podacima mnogo izraženije nego vršnjačko nasilje.
- Oko 29% učenika je imalo iskustvo sa psihološkim nasiljem od strane nastavnika, a čak 8.3% sa fizičkim nasiljem, dok je 43.8% učenika izjavilo da su prisustvovali nasilju drugih učenika nad nastavnicima.
- Kod 40% učenika izbegavanje je najčešća strategija za suočavanje sa nasilnicima, dok je uzvraćanje istom merom druga po primeni (27.5% učenika), a čak 10% učenika ćuti i nikome ne priča da je ugrožen/a.
- Istraživanje je pokazalo i da nacionalna pripadnost nije značajan faktor koji bi doprineo učestalosti nasilja, kao i da je fizičko nasilje značajno više izraženo kod dečaka nego kod devojčica.

Sve srednje škole formirale su Timove za zaštitu dece od nasilja i prošle neophodne obuke.
Obuke su sprovedene iz oblasti vrste i nivoi nasilja, komunikacijske veštine, rad sa roditeljima, adolescencija, Najveće interesovanje izazvale su teme restitucija i participacija.
Restitucija je iskupljivanje za učinjenu grešku , koncept koji prepoznaje pravosudni sistem kod nas već prepoznaje i koji donosi pozitivne pomake u uobličavanju ponašanja dece. Ovaj koncept podrazumeva da je grešiti ljudski, ali da se greške mogu ispraviti i da svaki vinovnik ulaganjem dodatnog napora omogućava soptveni razvoj i povratak u zajednicu vršnjaka.
Neki delovi obuka se prilagodjavaju jer se iz pilot programa kontinuirano prikupljaju povratne infromacije i vraćaju se stručnom, timu kao inspiracije za korekciju.

Veće učešće mladih u životu škole i razvoj saradnje između mladih i zaposlenih u školi u ovom programu razvija se kroz zajednički rad na obuci drugih i dogovoru o tome kakva škola treba da bude da bi u njoj moglo da se uči i radi tako da najvećem broju ljudi u školi bude prijatno. Za nas to znači da svi u školi imaju prava da zadovoljavaju svoje potrebe, ali da je njihova obaveza da to ne rade tako što ugrožavaju druge! Ključan je stalan protok informacija izmedju roditelja, nastavnika, učenika, održavanje sastanaka i časova koji omogućavaju takve razgovore bez obzra na njihovu konkretnu formu.
Za to je prvi i neophodan uslov organizacija nastave, omogućavanje da se održavaju ČOS-ovi, odeljenski sastanci, potom je tu saradnja sa lokalnom zajednicom opštinskim kancelarijama za mlade, Centrima za socijalni rad, Domom zdravlja, upravom policije.
U narednom periodu osim definisanja pravila, očekujemo da će škole unaprediti procedure za stvaranje unutrašnje i spoljašnje zaštitne mreže kroz definisanje pravila i procedura za prijavu nasilja i intervenisanje, praćenja primene projektnih aktivnosti i rezultata itd.

Dosadašnji petogodišnji rad pokazao je da su ključni faktori uspeha:
- kostruktivan i dobro organizovan Školski tim
- dobro praćenje postignutog i planiranog
- visoka motivacija zaposlenih da pored obrazovanja mladih stalno doprinose i njihovom vaspitavanju
- informisan i zainteresovan direktor
- učešće škole u programima
- dobra saradnja sa mentorom za ”Školu bez nasilja”

Program se finansira isključivo od dobrovoljnih donacija građana i privrednika Srbije. Podršku za početak programa u srednjim školama u Vojvodini omogućile su kompanije DDOR Novi Sad, Hypo Alpe Adria Leasing, FEFA, Eurobanka EFG, Fornetti, PTT Srbija i Nacionalni ambasador UNICEF-a za Srbiju Ana Ivanović.

29.08.2013